Pored toga što je poslednja u godini, ova runda je značajna, jer od njenog ishoda u velikoj meri zavisi odluka Evropskog saveta o datumu početka pregovora o pridruživanju Srbije EU.
Tema sutrašnjeg sastanka je pravosuđe, poslednje nerešeno pitanje u primeni sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, sklopljenog u Briselu pre skoro osam meseci.
Spor se vodi oko ustrojstva Osnovnog suda u Mitrovici, čiji bi sastav po Sporazumu trebalo da odražava etničku strukturu stanovništva.
Priština traži da sedište tog suda bude u Južnoj Mitrovici, sa ograncima u severnim opštinama u kojima žive pretežno Srbi, dok je stav Beograda da sedište suda bude na severu i odvojeno od suda na jugu podeljenog grada.
Ukoliko Dačić i Tači uspeju da se dogovore oko ovog pitanja, Ešton će ministre zemalja članica, koji će se u ponedeljak okupiti na dvodnevnom zasedanju Saveta za spoljne i opšte poslove, izvestiti da primena Briselskog sporazuma uglavnom teče po planu.
Takav izveštaj omogućiće Savetu da potvrdi zaključke iz juna da Srbija treba da otvori pregovore o pridruživanju EU najkasnije u januaru 2014.
U suprotnom, Ešton će izvestiti da je primena delimično uspela, što bi moglo da posluži kao izgovor da se međuvladina konferencija, koja formalno označava početak pregovora, održi kasnije, a možda i uslovi dogovorom o pravosuđu.
Kako je Tanjug ranije javio, većina članica smatra da je Srbija uložila dovoljno napora u primeni sporazuma da se međuvladina konferencija održi već 20. decembra, odmah nakon završnog godišnjeg samita Saveta EU.
Takav stav zastupa i Evropski parlament, koji je u predlogu rezolucije o Srbiji koja je prošle nedelje jednoglasno usvojena u Spoljnopolitičkom komitetu, zatražio početak pregovora u decembru.
Nemačka i Velika Britanija, međutim, žele pregovore najranije u januaru, a briselski diplomatski izvori kažu da se one pri tom pozivaju pre svega na okolnost da dogovora o pravosuđu još nema.
Nemci se, pored toga, pozivaju na stav Bundestaga da pregovori sa Srbijom u svakom slučaju ne treba da počnu pre januara, ali taj stav, kako je Tanjugu rečeno, nije obavezujući, jer je u ovom slučaju reč o mišljenju, a ne odluci nemačkog parlamenta.
Stoga ishod predstojeće runde pregovora ostaje glavni preduslov da Srbija još ove godine počne pregovore, a to bi, kako se često čuje u Briselu, ojačalo ne samo kredibilitet Srbije, nego i kredibilitet EU u procesu proširenja.