Poziv Zapadnom Balkanu da se probudi
01.04.2020 Beograd

Poziv Zapadnom Balkanu da se probudi

Poziv Zapadnom Balkanu da se probudi Foto: pixabay.com
Pre 15 godina, Energetska zajednica je osnovana kao glavni mehanizam za integraciju energetskih tržišta zemalja, koje nisu članice Evropske unije, u jedinstveno evropsko tržište energije.

Korak po korak, ugovorne strane Energetske zajednice preuzimale su ključne pravne tekovine EU u energetskoj sferi. U poslednje dve godine, EU je intenzivirala svoju ambicioznu politiku dekarbonizacije, a ugovorne strane Energetske zajednice nisu uhvatile korak. Jaz između dve strane u pogledu energetske politike je sada gotovo nepremostiv, piše portal Balkan Green Energy News.

Glavni prioritet Sekretarijata Energetske zajednice je pomoć zemljama Zapadnog Balkana u njihovoj tranziciji ka održivoj i niskougljeničnoj energetskoj budućnosti. Ovo je izazovan zadatak jer sve članice, izuzev Albanije, u velikoj meri zavise od uglja. Kako bismo pokrenuli razgovore o reformama, uradili smo analizu[1] direktnih i odabranih indirektnih subvencija za proizvodnju električne energije iz uglja na Zapadnom Balkanu.

Naša analiza je pokazala da ugalj dobija značajne subvencije koje narušavaju tržište, obrasce potrošnje i dugoročnu održivost energetskih sistema.

Direktne subvencije dostigle su više od pola milijarde evra u periodu 2015-2017, i, što je još gore, po jedinici instalisane snage su znatno veće nego za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora. Indirektne subvencije, takođe, igraju veliku ulogu.

Dve vrste subvencija koje su analizirane u studiji – poslovanje sa niskom ili negativnom stopom profitabilnosti i izostanak plaćanja emisija CO2, uz pretpostavku cene od 20 evra po toni CO2 – dostigle su skoro milijardu evra godišnje u pet zemalja članica.

S obzirom na veliki nivo subvencionisanja, proizvođači električne energije iz zemalja članica Energetske zajednice na evropskom tržištu električne energije imaju komparativnu prednost, koja će biti sve značajnija sa daljim integrisanjem tržišta. EU razmatra neku vrstu takse na emisije ugljenika (border adjustment mechanism) kako bi otklonila ovu nejednakost. Ako bi se takva mera uvela, mogla bi da zaustavi sve napore ka integraciji tržišta električne energije i vrati na početak čitav proces koji vodi Energetska zajednica.

Sigurnost snabdevanja često se navodi kao razlog za status quo i da bi se nastavilo sa proizvodnjom u zastarelim elektranama, koje ne zadovoljavaju trenutne standarde za emisije.

Studija[2], koju je naručio Sekretarijat, utvrdila je da adekvatnost sistema ili način na koji elektroenergetski sistem može da odgovori rastu tražnje za električnom energijom, neće biti ugrožena ako su tržišta električne energije u potpunosti integrisana i ako se postepeno uvodi prelazna taksa za emisije CO2. Postepeno uvođenje prelazne takse na CO2 bi odložilo ekonomski opravdano zatvaranje nekih elektrana na ugalj, i to dok zemlje članice Energetske zajednice ne uđu u EU, kada će plaćati punu cenu CO2 emisija.

Dosad je Crna Gora jedina ugovorna strana koja je uspostavila cenu za emisije CO2 (24 evra po toni). Svi ostali se ustručavaju da ulože u budućnost.

Trenutna kriza izazvana COVID-19 virusom, koja je smanjila cene emisija CO2 na tržištu EU, pruža priliku za uvođenje sličnih šema u zemljama Energetske zajednice.

Novi prihodi mogli bi biti iskorišćeni za energetsku efikasnost ili druge zelene mere, doprinoseći održivom ekonomskom oporavku. Jednako je važno i postepeno ukidanje direktnih i indirektnih subvencija za ugalj i preusmeravanje ušteđenih sredstava na dobro osmišljene mere za smanjenje energetskog siromaštva koje ne narušavaju funkcionisanje tržišta energije.

Ova prilika koja se sada pojavila je verovatno poslednja. U narednim mesecima i godinama ekonomije će biti preplavljene državnom pomoći kako bi se izborile sa posledicama trenutne krize. Ta pomoć trebalo bi da bude usmerena na tehnologije orijentisane ka dekarbonizaciji, a ne da zastarele elektrane na ugalj prežive.

Sada smo u krizi. Ali, u svakoj krizi postoji prilika. Bez obzira koji put vlade odluče da slede tokom sledećih meseci, ta odluka imaće dugotrajan efekat na budućnost zemalja i njihovih građana.

izvor: Balkan Green Energy News
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Intervju Rade Bojović: SPC glavni nosilac velikosrpske politike u Crnoj Gori Intervju Rade Bojović: SPC glavni nosilac velikosrpske politike u Crnoj Gori

    Ponašanje zvanične Srbije prema Crnoj Gori je neprijateljsko, pijemontsko i asimilatorsko. Pritom je garnirano starim istorijskim lažima i obmanama o Crnoj Gori.

  • Najplaćeniji funkcioneri mesečno primaju i po 20.000 evra Najplaćeniji funkcioneri mesečno primaju i po 20.000 evra

    Državni funkcioneri u Srbiji u proseku primaju platu oko 1.000 evra, ali pojedini značajno odskaču od tog proseka, objavljeno je na portalu nova.rs.

  • Tepić: Biljana Popović Ivković se neće baviti MUP-om, već MUP njom Tepić: Biljana Popović Ivković se neće baviti MUP-om, već MUP njom

    Potpredsednica Stranke slobode i pravde i narodna poslanica Marinika Tepić poručila je danas da se državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova neće baviti policijom, nego će se policija baviti njom.

  • Izbore organizuje RIK, ali birači mogu da glasaju samo na lokalu Izbore organizuje RIK, ali birači mogu da glasaju samo na lokalu

    Kada se istog dana održavaju lokalni, pokrajinski i republički izbori za organizaciju glasanja zadužena je Republička izborna komisija (RIK) i lokalna samouprava nema nadležnosti, ali je ipak moguće da građanin glasa samo na jednom nivou ukoliko tako odluči, izjavio je programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov.

  • Ponoš: Vlast nema odgovor na bojkot Ponoš: Vlast nema odgovor na bojkot

    Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš izjavio je danas da vlast nema odgovor na bojkot izbora, koji će je delegitimizovati, jer nije reč samo o procentima izašlih birača i osvojenih glasova, nego i o tome kako će izgledati skupština u kojoj nema nikoga ko zastupa polovinu glasačkog tela Srbije.

  • Italijanski ambasador zahvalio Srbiji na pomoći i podržao njen evropski put Italijanski ambasador zahvalio Srbiji na pomoći i podržao njen evropski put

    Italijanski ambasador u Beogradu Karlo lo Kašo zahvalio se danas Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću na velikodušnoj donaciji medicinske opreme Italiji i istakao da je u krizi epohalnih razmera u interesu svih da se obezbede garancije za budućnost čitave Evrope i zato Italija veruje u integraciju Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, podržavajući snažno evropski put Srbije.

  • DW: Ratni zločinci žele u Skupštinu Srbije DW: Ratni zločinci žele u Skupštinu Srbije

    U Srbiji pod vlašću predsednika Aleksandra Vučića odrasta generacija koja nema pojma o istoriji, piše švajcarski Tagesancajger povodom kandidatura Vojislava Šešelja, Dragana Vasiljkovića i drugih osuđenih ratnih zločinaca na junskim izborima u Srbiji, prenosi danas Dojče vele (DW).

  • Počinje vađenje 23 potopljena nemačka broda iz Dunava Počinje vađenje 23 potopljena nemačka broda iz Dunava

    Od 220 rečnih brodova za koje se zna da ih je nemačka vojska potopila u Dunavu na kraju Drugog svetskog rata, neposredno posle rata izvađeno je njih 30, a ostalo je još 183 koje treba izvaditi, rakao je predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević.

  • Skupština Kosova sutra bira novu Vladu Skupština Kosova sutra bira novu Vladu

    Sednica kosovskog parlamenta na kojoj će se glasati o novoj vladi na čelu sa Avdulahom Hotijem biće održana sutra u 11 časova, saopštio je šef poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova Arben Gaši.

  • Vulin: Vojska za ponos Srbije, sve ostvareno uz podršku Vučića Vulin: Vojska za ponos Srbije, sve ostvareno uz podršku Vučića

    Ministar odbrane Aleksandar Vulin ocenio je da je tokom borbe sa epidemijom koronavirusa Vojska Srbije još jednom pokazala da u slučaju krize predstavlja stabilan i pouzdan oslonac svom narodu i državi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side