09.04.2015 Vršac

VideoPrekogranična saradnja i EU: Prvo kultura, pa infrastruktura

Prekogranična saradnja i EU: Prvo kultura, pa infrastruktura Foto: Z. Raš
Opština Vršac je od 2006. do sada uz pomoć Evropske unije realizovala 26 projekata čija je vrednost 11-12 miliona evra. Počelo se od građanskog obrazovanja i stiglo do telemedicine i pokrivene zelene pijace. U strategiji EU postoji jasan plan podržan novcem iz pretpristupnih fondova prema kojem se države-kandidati “opremaju” standardima (na lokalnom nivou i u svakodnevnom životu) da bi postale punopravne članice Unije

Ni vršačke domaćice ni poljoprivredni proizvođači iz okolnih sela neće više morati da kisnu, smrzavaju se ili se preznojavaju kad izlaze na – pijacu. Za neki dan građani Vršca dobiće novu pokrivenu zelenu pijacu sa sistemom grejanja-hlađenja, pod čijim je krovom 2,5 hiljada kvadrata sa modernim voćarama, mesarama, prodavnicama mlečnih proizvoda, povrća. Objekat košta 1,4 miliona evra i sagrađen je novcem iz IPA fonda Evropske unije namenjenog prekograničnoj saradnji. Ista takva pijaca uskoro će proraditi nedaleko od Vršca – u rumunskoj opštini Gradinari.

Zatvorena gradska pijaca samo je jedan od 26 do sada realizovanih projekata koje je od 2006. do danas finansirala Evropska unija iz svojih pretpristupnih fondova čija je vrednost 11-12 miliona evra. “Toliko sigurno nije povukla nijedna opština u Srbiji”, kategoričan je Dejan Pantović, koordinator u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj opštine Vršac (on i kolega Dejan Mak iz iste kancelarije, prema oceni mnogih sugrađana, ključni su “softver” za privlačenje evropskog novca).

U prvom pozivu saradnje s Rumunijom, u kojem je moglo da konkuriše 200 opština iz Rumunije i 70 iz Srbije (Banat, deo Bačke i Braničevski okrug), Vršac je uzeo najviše novca – 25 odsto od ukupne vrednosti za svih 270 opština, a u drugom pozivu uzeo je 19 odsto od ukupne vrednosti fonda namenjenog ovim opštinama.

“Naša sreća je da je Rumunija tako blizu i zato smo se mi potrudili da imamo najveći program prekogranične saradnje. Nama su u prekograničnoj saradnji sa rumunskim partnerima bili dostupni grantovi do dva miliona evra, kod Mađara je maksimalno bilo milion evra, a kod Hrvata do 300.000 evra. Vršac je imao i najveći fond svakog pojedinačnog programa, pa smo mi tako postali najznačajniji program prekogranične saradnje koji Srbija ima”, objašnjava Pantović.

Vršac se odavno spremao, uključio i iskoristio šansu da kroz prekogranične projekte privuče znatna sredstva iz fondova Evropske unije kako bi popravio kvalitet života građana. Kad se pogleda “istorija” te saradnje lako se može zapaziti da u strategiji Evropske unije postoji jasan plan podržan novcem iz pretpristupnih fondova, prema kojem se države-kandidati “opremaju” standardima (na lokalnom nivou i u svakodnevnom životu) kako bi postale punopravne članice Unije. Vršac je, na osnovu dosadašnjeg korišćenja evropskih fondova, postao fotorobot-primer nastojanja Evropske unije da novcem svojih poreskih obveznika pomogne stvaranje evropskih uslova života u lokalnim zajednicama država-kandidata.

Sve je s privlačenjem novca iz evropskih pretpristupnih fondova počelo 2006. godine, dok je važio program KARDS (preteča IPA fondova). “Iz KARDS programa opština Vršac realizovala je šest projekata, to su tada bili projekti vrednosti do 150.000 evra, čija je svrha bila da se ljudi iz pograničnih područja dve države još bolje upoznaju, povežu, da se podignu kapaciteti civilnog sektora, kulturna saradnja, ekologija i turizam. Kroz taj program završili su projekte saobraćajne turističke signalizacije, očuvanje životne sredine u vršačkim planinama, poboljšanje administracije, razmene iskustava s rumunskim opštinama... Za tih šest Vršac je dobio oko pola miliona evra. Ali, mnogo važnije od te sume novca bilo je uigravanje, to je pravilo Evropske unije koje je važilo i kod Rumuna, Bugara i Hrvata”, kaže Pantović.

Pošto se dobro uigrao, Vršac je 2009. godine sa više projekata spremno dočekao prvi poziv IPA programa u kojima je moglo da se konkuriše za projekte vrednosti do milion evra. Prvi odobren projekat “Očuvanje kulturnog nasleđa Banata” bila je rekonstrukcija gradskog muzeja Konkordija (završena 2012. godine) na koju je potrošeno milion evra, a rumunski partner bio je muzej Banatul iz Temišvara. Zatim je sa 600.000 evra EU finansirala dekorativno osvetljenje kulturno-religijskih objekata u sklopu unapređenja turističke ponude Vršca, a rumunska opština Deta za isti projekat dobila je 265.000 evra. Iz tog prvog IPA poziva realizovana su još tri projekta vezana za građansko obrazovanje i demokratiju i unapređenje rada opštinskih administracija (oprema vredna 50.000 evra).

Play

Drugi IPA poziv (raspisan 2011. godine) doneo je veliku novinu u saradnji Vršca i Evropske unije u korišćenju prekograničnih projekata. Opština Vršac opredelila se za strateški zaokret – trošenje evropskog novca za modernizaciju infrastrukture. I odobrena su joj četiri projekta – izgradnja gradske pijace (ukupna vrednost 2,3 miliona evra – Vršac dobio 1,4 miliona), izgradnja biznis inkubatora (vrednost vršačkog dela 720.000 evra, partner – Županija Timiš), izrada studije izvodljivosti za logistički centar “Intermodalni terminal” (vrednost – 220.000 evra, partner je Županija Karaš Severin) i revitalizacija javnog uličnog osvetljenja (600.000 evra, 400.000 je dobila opština Deta). Pre par meseci završena je studija za Intermodalni terminal, pijaca se otvara ovih dana, a ostali projekti još traju.

Na pitanje da li se ova vrsta saradnje sa Rumunijom na prekograničnim projektima pokazala kao dobar model za poboljšanje kvaliteta života građana Vršca, Pantović odgovara: “Izuzetno dobar. Mi smo konkurisali sa 12 projekata i svi su bili 'prva osa', odnosno infrastruktura. Druga osa je ekologija, a treća su kultura, obrazovanje i povezivanje građana. Popravljanje infrastrukture je strateško opredeljenje Vršca kako bi tako obezbedio kvalitetno okruženje za investitore koji će otvarati nova radna mesta i popravljati životni standard stanovništva”, kaže Pantović.

Ali, Opština nije jedini korisnik novca iz fondova Evropske unije za prekograničnu saradnju. Veoma mnogo evropskog novca koristi se u ovom drugom pozivu za sedam projekata iz “druge ose” – četiri škole učestvuju u projektima prekogranične saradnje, fondacija Hemofarma dobila je novac za unapređenje položaja romske manjine, a Gradska bolnica i u prvom i u drugom pozivu dobila je značajna sredstva. Bolnica trenutno troši 600.000 evra za opremanje dela za ginekologiju i izgradnju hirurške sale u ginekološkom bloku. I u prvom pozivu 2009. godine Bolnica je dobila 600.000 evra za telemedicinu. Vršačka bolnica je prva u Srbiji koja je umrežena sa svetskim bolnicama, doktori iz Njujorka su vršačkim lekarima pokazivali kako se rade operacije, umreženi su sa bolnicama u Rumuniji i vršački lekari sada po Srbiji predaju kolegama kako se to radi. “Mi smo svim tim institucijama pomagali u pisanju projekata, učestvovali u pretfinansiranju. To retko rade druge opštine u Srbiji. Sreća za Vršac je da kad je sve to krenulo nije bilo političkih otpora, sve što je predlagala Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj stavljano je kao opštinski prioritet i kandidovano za evropska sredstva, pretfinansirano iz opštinskog budžeta... A u drugim opštinama u Srbiji čelni ljudi tome nisu pridavali ozbiljan značaj. Na primer, opštine Požarevac, Kovin, Pančevo nemaju nijedan ili imaju tek poneki stidljiv mali projekat, a nijedna nema veliki infrastrukturni projekat. Velika stvar za Vršac bilo je formiranje 2007. godine Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i davanje na značaju toj instituciji u sistemu rada opštinske uprave. Kancelarija u ovom trenutku može da angažuje preko 20 stručnjaka koji mogu da rade implementaciju projekata. A to je veliki problem u Srbiji. Da bismo nekoga obučili da implementira projekat mora da prođe četiri-pet godina”, objašnjava Pantović.

U Vršcu se spremaju i za treći poziv IPA fondova, uveliko se priprema tehnička dokumentacija i studije izvodljivosti za 10-ak projekata. Pantović kaže da će prioritet opet biti infrastruktura i da će se konkurisati za manji broj krupnih projekata poboljšanja privredne, turističke i komunalne infrastrukture. Kao jedan od problema Pantović ističe da će opštine u Srbiji u budućnosti imati sve manje novca u budžetu za razvojne projekte, a da će namenski deo biti sve veći: “To znači da nećemo moći ništa što vredi više od 200.000-300.000 evra sami da uradimo. Tako da su evropski fondovi naša budućnost. I o tome možemo da pričamo mi u Vršcu, ali šta će da radi 90 odsto opština u Srbiji koje nikad nisu ušle u ovo i nemaju ljude koji to mogu da iznesu. Te pare biće tu, ali neće imati ko da ih povuče. Mi u Kancelariji svakodnevno imamo pozive iz cele Srbije da im pomognemo”.

Pantović zatim objašnjava suštinu pretpristupnih fondova EU: “Sve se radi zbog poboljšanja uslova života građana kroz uvođenje gradova u evropske standarde. Prvo nas nauče engleski jezik, onda nas nauče za šta da tražimo novac, pa nas nauče da pravimo aplikacije. Onda krećemo od ekologije, jer je stanje loše, pa zatim daju novac za popravljanje infrastrukture, ali će i to jednom da stane, a onda će fokus biti na poljoprivredi jer su u EU procenili da je mali poljoprivredni proizvođač u Srbiji potpuno zapušten. Onda će se novac davati za samozapošljavanje ljudi, samostalne biznise, preduzetništvo, vinarije, etno imanja...

Vršačko iskustvo otkriva još jedan problem – pretfinansiranje projekata koje “pada” na teret opština. To je problem koji će mnoge opštine odvratiti od krupnih projekata. Opština Vršac ima kapacitet da sprovede i projekte vredne 10 miliona evra, ali nema novca za njihovo pretfinansiranje. Primer je uređenje gradske rečice na kojoj je 11 starih mostova, a ona je u katastrofalnom stanju. Za to je potrebno 10,5 miliona evra koje Vršac nema.

EU daje između 10 i 20 odsto novca na početku projekta, a opštine dalje troše svoj novac i tek posle šest do devet meseci i tri-četiri “rešeta” kontrole, opštine dobijaju povraćaj svojih uloženih sredstava. “To je ozbiljan problem za opštine kao što je Vršac, a za manje opštine je nemoguća misija. Srećom, Pokrajinski sekretarijat za finansije jedini je to prepoznao, pa je pre tri godine krenuo sa obezbeđivanjem obaveznog učešća i to je opštinama fantastično pomoglo. Pokrajina je imala ideju i da nam da novac i za pretfinansiranje, ali je nastao problem pravne prirode, jer pretfinansiranje znači pozajmljivanje novca, a u Srbiji tim poslom mogu da se bave samo banke”, navodi Pantović.

 

Play

autor: Miša Brkić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side