16.12.2013 hag

Presuda Šešelju čim se sudija upozna sa predmetom

Presuda Šešelju čim se sudija upozna sa predmetom
Haški tribunal izrećiće presudu Vojislavu Šešelju pošto novi sudija Madaje Nijang ovlada spisom sa suđenja u kojem nije učestvovao, odlučilo je raspravno veća, a jutros saopštio sud.

Tu odluku jednoglasno su doneli predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti), članica veća Flavija Latanci (Flavia Lattanzi) i sam sudija Nijang. Odlučivanje o presudi, veće će započeti čim se bude uverilo da se sudija Nijang "upoznao" sa spisom, o čemu će biti objavljena posebna odluka.

"Veće se složilo da je novi sudija sposoban da sagleda iskaze svedoka date u njegovom odsustvu na druge načine, uključujući i preko video snimaka. U skladu s tim, već je zaključilo da će sudija Nijang biti u stanju da proceni verodostojnost svedoka koji su saslušani na suđenju Šešelju, kao i da se u zadovoljavajućem stepenu upozna sa sudskim spisom", piše u saopštenju Tribunala.

Sudije su danas objavljenom odlukom praktično usvojile preporuku tužilaštva da je izricanje presude "u interesu pravde", a odbacile zahtev Šešelja za "hitno i neodložno puštanje na slobodu" zato što se "postupak ne može nastaviti na pravičan način" posle izuzeća sudije Frederika Harhofa.

Istovremeno, Šešelj je tražio i "naknadu štete" koju je, kako tvrdi pretrpeo, u iznosu od 12 miliona evra. 

Lider Srpske radikalne stranke, optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Posebno veće Tribunala, krajem avgusta, usvojilo je Šešeljev zahtev za izuzeće Harhofa, ocenjujući da je sudija - pismom prijateljima procurelim u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala - "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".

U tom trenutku, sudija Harhof je sa ostalim članovima veća odlučivao o presudi Šešelju, koja je trebalo da bude izrečena 30. oktobra. Posle Harhofovog izuzeća, izricanje presude odloženo je na neodređeno vreme.

U odluci o izuzeću piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.

Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala - oslobađajućim presudama izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.

Neslaganje sa odlukom o izuzeću Harhofa izrazile su sudije Antoneti I Latanci, tvrdeći da njihov stav nije uzet u obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo "neosnovanom". 

Posebno veće Tribunala, na kraju je odbacilo zahtev za preispitivanje i potvrdilo odluku o izuzeću sudije Harhofa. 

U pritvoru Tribunala, Šeselj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je optužnica protiv njega bila obelodanjena. Posle jednog neuspešnog pokušaja I štrajka glađu optuženog, suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007.

U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili da Sešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji se brani sam, da bude oslobođen.

autor: AM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side