Privreda i korona: Državna kasa kao Pandorina kutija
30.03.2020 Beograd

Privreda i korona: Državna kasa kao Pandorina kutija

Privreda i korona: Državna kasa kao Pandorina kutija Foto: Beta/Dragan Gojic
Umesto “nećeš proći” iliti “nećeš dobiti pomoć države ako otpustiš radnika”, poslodavci u Srbiji danima pozivaju predsednika da izađe s konkretnim merama pomoći koje će onda i spasti radnike od otkaza. Naročito i pre svih, ovo očekuje armija od pola miliona ljudi koji “rade na crno”.

Piše: Jelena Aleksić

“Nećeš proći”, uzviknuće čuveni mag Gandalf u još čuvenijoj sceni iz Gospodara prstenova kada, suprotstavljajući se mračnim duhovima podzemlja, žrtvuje svoj život kako bio spasao Družinu prstena. S jednakom strašću predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovih će dana braniti “družinu Srbalja”, preteći poslodavcima u stilu Gandalfa Sivog da neće dobiti pomoć države budu li otpuštali radnike u vreme ove korona krize.

Nevolja je što je predsednik Srbije političar, stvaran, realan lik, a Gandalf tek jedan od pet izmišljenih istara u Tolkinovom književnom, a onda i Džeksonovom filmskom ostvarenju, pa je logično što poslodavci, ali i zaposleni od predsednika očekuju malo manje mašte, fantazije i poezije nego što su gledaoci priželjkivali od Gandalfovog lika.

POZIVI: Dakle, umesto “nećeš proći” iliti “nećeš dobiti pomoć države ako otpustiš radnika”, poslodavci u Srbiji danima pozivaju predsednika da izađe s konkretnim merama pomoći koje će onda i spasti radnike od otkaza. Naročito i pre svih, ovo očekuje armija od pola miliona ljudi koji “rade na crno”. To su oni kojih nema u evidencijama, oni čija otpuštanja neće biti referisana predsedniku kao što su otkazi u hotelu “Nais”, nakon čega se predsednik, budući da čarobni štap ne postoji, lati čarobne šibe. Jer, vlasnici hotela se već posle nekoliko sati gorko kaju, objavljujući javno izvinjenje predsedniku i obećanje radnicima da neće biti otpušteni.

Prethodno će Vučić, baš kao u redovnim okolnostima, odlučiti šta će Vlada uraditi, te će ovih dana najaviti paket pomoći privredi, ali za desetak dana. Kaže, biće to pomoć “teška od dve do četiri milijarde evra” i nikako se neće odnositi na poslodavce koji će u međuvremenu otpustiti zaposlene.

A mnogi već jesu. Uostalom, zatvoreni su hoteli, zubarske ordinacije, frizeraji, kozmetički saloni, mnoge proizvodne linije, ugašeni autobusi, otkazani letovi, zaključane pojedine filijale banaka, zatvorene pijace… A taj trošak neko mora plati. Taj gubitak neko mora da nadoknadi. Radnik – tako što će dobiti otkaz, pa će manjak prihoda poslodavac nadoknaditi manjim troškom za platu ili država koja će istom poslodavcu ovaj trošak nadoknaditi tako što će ga osloboditi plaćanja poreza i doprinosa na platu?

Prethodnih dana gotovo sva poslovna udruženja, komore i stručne organizacije izlaze sa preciznim i konkretnim predlozima pomoći privredi, koje generalno pozdravlja i Fiskalni savet, zaključujući da bi budžet “morao da ima važnu ulogu u umanjenju ekonomske štete za ugrožene građane i delove privrede koji će ovom krizom biti najviše pogođeni.

“Podržavamo jednokratno, privremeno povećanje budžetskog deficita i javnog duga (dok traje kriza), čak i u slučaju da ono bude relativno veliko, pod uslovom da se ova sredstva usmere racionalno i odgovorno”, saopštiće Fiskalni savet.
U prevodu, državna kasa moraće da podnese veliki, ako ne i najveći teret korona krize, koja se samo dosad pokazala kao mnogo snažnija nego ona iz 2008. Ovo je ocena svih relevantnih finansijskih institucija, uključujući i Međunarodni monetarni fond, od koga je dosad čak 80 zemalja pogođenih virusom zatražilo pomoć. Inače, prema prvoj proceni objavljenoj u utorak, poslovna aktivnost privatnog sektora u 19 zemalja evrozone pala je u martu tempom bez presedana od 1998, otkako kompanija Markit publikuje podatke.

“Svetska privreda će trpeti godinama i nerealno je očekivati da će se brzo oporaviti od pandemije koronavirusa”, upozoriće početkom nedelje generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Anhel Guria u razgovoru za BBC.

PREDLOZI: Prema njegovim rečima, nesigurnost vezana za pandemiju koja je paralizovala privrednu aktivnost u celom svetu u vreme kada brojne zemlje ulaze u izolaciju ili pojačavaju svoje mere, čini da je ekonomski šok već jači nego onaj posle napada 11. septembra 2001. u SAD ili za vreme finansijske krize 2008.
On je već u subotu pozvao na koordinisan napor na međunarodnom nivou u nastojanju da se ublaži taj masovni uticaj pandemije.

“To je treći i najveći ekonomski, finansijski i socijalni šok 21. veka i zahteva savremen svetski napor, poput Maršalovog plana i Nju dila zajedno da bi se izbegla “produžena recesija”, rekao je šef OECD-a.

Ono što ohrabruje u slučaju Srbije jeste činjenica da će i Vučić, ali i ministarka saobraćaja kazati da će uzeti u obzir sve predloge koje su dosad dobili. Zorana Mihajlović će izaći sa dramatičnim procenama štete u sektoru saobraćaja i infrastrukturi, izjavljujući da one iznose više od 110 miliona evra.

“Ministarstvo saobraćaja je na direktnoj vezi sa svim kompanijama i ovom prilikom upućujem poziv svim građevinskim i putarskim firmama, kao i udruženjima i komorama da nam dostave svoja mišljenja, predloge i trenutno stanje kako bismo zajedno napravili realan program mera kako izaći iz ove krize”, rekla je ministarka.

U međuvremenu mere predlažu hotelijeri, Američka privredna komora, NALED, ali i brojna druga privredna udruženja. Pomenimo samo deo njih koje Vladi podnosi Američka privredna komora u Srbiji (AmCam), a na osnovu ankete sprovedene među članicama AmCama, ali i uporednih mera iz 15 zemalja. Važno je istaći da su intervjuisani uglavnom generalni direktori u 74 kompanije koje pokrivaju 14 sektora. U pitanju su predlozi o smanjivanju poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog koronavirusa kao i oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada.

Zatim, kako bi se obezbedila likvidnost kompanija, AmCam predlaže umanjenje u iznosu od 50 odsto na akontaciju poreza na dobit za 2020, obustavu obračuna kamate za neblagovremeno plaćanje poreza za obaveze nastale od početka vanrednog stanja do 30 dana, omogućavanje nesmetanog prekograničnog transporta robe i usluga.

AmCam preporučuje vladi da hitno otpočne pregovore i usaglašavanje mera sa zemljama s kojima se graničimo, uključujući zemlje EU i CEFTA kako bi i Srbija imala tzv. “zelenu traku” za promet robe.

Imajući u vidu da je najosetljiviji sektor privrede sektor malih preduzeća, AmCam je preporučio i dodatne mere za mala i srednja preduzeća koje uključuju 50 odsto niže poreze i doprinose za paušalce i hitno obezbeđivanje garancijskih šema za kredite namenjene održavanju likvidnosti pogođenih malih i srednjih preduzeća.

*Ceo broj nedeljnika Novi magazin pročitajte besplatno OVDE.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side