20.10.2012 Beograd

Putna mreža - Ahilova peta Srbije

Putna mreža - Ahilova peta Srbije
Putna mreža jedan je od najvećih problema Srbije, a od oko 41.000 kilometra putne mreže, čak dve petine prekrivaju tucanik i zemlja.

Znači da makar petina, od oko 8.100 kilometara srpske putne infrastrukture, ne vodi dalje od susedne njive i livade. Druga petina možda i vodi, ali točkovima nikako ne prija, pišu Večernje novosti.

I kada bismo srpskim drumovima gledali u "krštenicu“, prilično bismo se razočarali. Svega 14 odsto puteva prvog i drugog reda još nije "napunilo“ deset godina. Malo više od polovine troši drugu deceniju, a skoro trećina, 32 odsto, gazi ili je davno pregazila treću deceniju!

Srbija se ne može pohvaliti ni vodovodnom i kanalizacionom mrežom, ni razgranatošću železničkih trasa. A i ona infrastruktura koja pokriva čitavu zemlju nije istog kvaliteta.

- Najgora je situacija u jugoistočnoj Srbiji i u delovima zapadne Srbije - kaže Ivica Eždenci, direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj. - Tu je infrastruktura najlošija. Direktna posledica je manje investicija. To znači da je manja privredna aktivnost, manje posla i lošiji životni standard ljudi. Zato stanovnici napuštaju te sredine i mahom idu u veće gradove, pre svega u Beograd. Kada smo selili centralu Nacionalne agencije iz Beograda u Zaječar, više nam je vremena trebalo da pređemo deonicu od Paraćina do Zaječara, nego od Beograda do Paraćina, iako je znatno kraća.

Nije za pohvalu ni stanje železničke infrastrukture. Srbija ima oko 4.000 kilometara pruga, ali je samo oko 1.700 kilometara - elektrificirano. I kad odvrnemo česmu, ne stiže nam svima voda iz vodovoda. Podaci objavljeni u Prostornom planu Srbije kažu da oko dve trećine stanovnika ima priključak na javnu mrežu vodosnadbevanja. Očigledno ga mnogi dele, pa isti dokument procenjuje da je, ipak, 80 odsto građana priključeno na vodovodnu mrežu.

Mreža je, međutim, u lošem stanju, jer se procenjuje da se na njoj gubi i do 35 odsto vode. Znatno manji broj građana Srbije ima pristup kanalizacionoj mreži - svega polovina.

U Srbiji i dalje postoji određeni, doduše ne tako veliki, procenat građana koji nemaju pristup ni mobilnom, niti fiksnom telefonu. Gledano u odnosu na pokrivenost mobilnih operatera, ne bi trebalo da je više od 0,6 odsto građana u takvoj situaciji.

Zbog različite razvijenosti regiona, a najnerazvijeniji se od najrazvijenijeg razlikuje i do 16 puta, i investitori ne zalaze u sve krajeve Srbije. Vojvodina je, objašnjavaju u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA, najatraktivnija.

- Istočna Srbija je najkritičnija tačka definitivno - objašnjava Aleksandra Miloradović, iz SIEPA. - Tu imamo lošu infrastrukturu, mnogo nerešenih pitanja oko zemljišta i slabu aktivnost lokalnih samouprava na privlačenju investicija. Loša je infrastruktura i na jugu Srbije, ali je oni kompenzuju cenom radne snage. Tu postoji tradicija tekstilne industrije i radnici su obučeni. Najbolje stoji Vojvodina, a od dolaska "Fijata“ u Kragujevac, i centralna Srbija se dobro kotira. Zapadni deo zemlje je zato neiskorišćen potencijal, pre svega u poljoprivredi. Nedostaje saobraćajne mreže. Beograd nije konkurentan zbog cene radne snage i dinamike izdavanja dozvola, ali je dobro povezan.

autor: IJ izvor: Večernje novosti/Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 14.11.2012, 13:00h pavle

    zapošljavanje ljudi na selo..ane u gradove.

  • 21.10.2012, 00:31h Boki

    Narocito se vidi kako srpski tajkuni poput Miskovica grabe samo za sebe unistavajuci Srbiju bez pardona. Primer selo Kljuc kod Mionice gde je veliki biznismen otvorio fabriku vode a nije patriotski ulozio u razvoj putne mreze u tom selu vec naprotiv unistio jadnim ljudima svojim kamionima i ono malo asfalta sto su imali. Pa gde je tu i trunka ljudske brige za razvoj drzave i pomoc narodu. Samo se gleda razvoj svog budzeta pa makar Srbije i nestalo. A da ne govorimo o tabu temi porekla novca istog!!!

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex eng
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side