23.02.2018 Beograd

Šabić: Ministarstvo pravde duguje javnosti odgovore na mnoštvo pitanja u vezi sa pripremom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Šabić: Ministarstvo pravde duguje javnosti odgovore na mnoštvo pitanja u vezi sa pripremom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti Foto: Medija centar
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je način na koji predstavnici Ministarstva pravde vode javne rasprave o veoma važnim pravnim aktima, ne samo u suprotnosti sa relevantnim pravnim pravilima i standardima, već da praktično obesmišljava javne rasprave.

To se na dramatičan način nedavno pokazalo u slučaju javne rasprave o amandmanima na Ustav, ali na manje dramatičan način to se očito manifestuje i u slučaju javne rasprave o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Ministarstvo pravde je, kršeći zakon, ignorisalo zahteve za slobodan pristup informacijama s tim u vezi. Čak ni nakon intervencije Poverenika, "izvršavajući nalog" iz njegovog rešenja, Ministarstvo nije javnosti pružilo ni osnovne informacije u vezi sa aktivnostima na izradi novog zakona.

"Odgovor" Ministarstva da ono "nema konkretne informacije" o "ekspertima" angažovanim na izradi zakona, njihovim obavezama, sadržini njihovih ugovora, o tome da li su podnosili izveštaje i koliko su plaćeni, najblaže rečeno je teško prihvatljiv.

Istovremeno, neprihvatljivo je da Ministarstvo, kao nekakav "argument" navodi da je "u pisanju Nacrta zakona direktno učestvovao pravni ekspert SE, g.Grejem (Saton)". Savet Evrope nije angažovao gospodina Satona na izradi Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti. On nije pravni ekspert SE već biva angažovan od ove organizacije u pojedinačnim slučajevima. Gospodin Saton jeste stručnjak, ali netačno prikazivanje uloge njega i Saveta Evrope u izradi srpskog zakona šteti ugledu i gospodina Satona i Saveta Evrope i što je najgore, Republike Srbije.

Ministarstvo je dužno javnosti odgovore na niz bitnih pitanja.

Zašto, iako su rokovi utvrđeni programom javne rasprave i Poslovnikom Vlade odavno istekli, a mnogo subjekata na Nacrt zakona stavilo veoma veliki broj primedbi, Ministarstvo nije objavilo izveštaj o javnoj raspravi? Da li je tačno da su u "izveštaju" dostavljenom EU primedbe iznete u javnoj raspravi, bez navođenja njihove sadržine, opisivane diskvalifikatorski kao nekompetentne, neargumentovane i maliciozne? Da li se tekst Nacrta zakona dostavljen EU razlikuje od teksta koji je bio predmet javne rasprave? Ako je to tačno, u čemu se razlikuje, ko i kada je to odlučio?

Umesto odgovora na otvorena pitanja Ministarstvo pravde je javnosti ponudilo konstataciju da "Poverenik nije ovlašćeni predlagač zakona" propraćenu nizom pitanja Povereniku: da li su za izradu Modela zakona koji je pripremio Poverenik bila angažovana sredstva iz budžeta ili sa druge strane, u kom iznosu i zatražilo da poverenik upozna stručnu i opštu javnost sa sastavom tima koje je pripremao poverenikov Model.

Odgovarajući na ta pitanja, poverenik ukazuje da formalno zaista nije "ovlašćeni predlagač zakona", nažalost, jer da jeste taj predlog bi odavno bio podnet. Međutim, Ministarstvu bi moralo biti poznato da je zakonska nadležnost Poverenika da "daje predloge za unapređenje zaštite podataka", što pripremljeni Model svakako predstavlja. Poverenik takođe ukazuje da nije on, nego Vlada Srbije u Akcioni plan usaglašen sa EU upisala da će novi zakona biti donet u skladu sa Modelom poverenika, te da je u tom kontekstu svojevrstan apsurd to što je Nacrt koji je Ministarstvo ponudilo u totalnoj suprotnosti sa Modelom.

Što se sredstava tiče za izradu Modela zakona, nisu trošena nikakva sredstva, svi članovi poverenikove Radne grupe radili su pro bono.

Radnu grupu su činili članovi kolegijuma Poverenika, zamenik, generalni sekretar službe, pomoćnici i savetnik poverenika. Svi oni su pravnici sa položenim pravosudnim isiptom. Svi, osim velikog teorijskog znanja u oblasti zaštite podataka o ličnosti spadaju u najuži krug lica sa najvećim praktičnim iskustvima u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Svi poseduju sertifikate CIS - Information Security Auditor koji potvrđuju najviši standard praktičnih znanja u zaštiti podataka u međunarodnim relacijama.

Učesnici su velikog broja međunarodnih skupova na temu zaštite podataka o ličnosti, a neki od njih bili su predstavnici Srbije, čak bili i rukovodioci u najreprezentativnijim međunarodnim telima u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao što su Grupa 29 ili Biro Konvencije 108 SE, a neki angažovani i kao formalni eksperti SE u pripremi zakona o zaštiti podataka o ličnosti pojediniih evropskih zemalja.

autor: JU izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
credi agricole
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side