Serijske ubice: Novinar ubijao i izveštavao o zločinima

Urednici ovih dnevnih novina rado su objavljivali njegove tekstove jer su obilovali detaljima koje je na konferencijama za štampu "u interesu istrage" policija obično skrivala od novinara.

Pripadnici makedonske policije utvrdili su da je Taneski (rođen 1952. godine u Kičevu) ubio šezdesetjednogodišnju Živanu Temelkovsku. Njeno masakrirano telo nađeno je krajem maja 2008. na divljoj deponiji kraj lokalnog fudbalskog stadiona. Druge dve njegove žrtve bile su šezdesetpetogodišnja Mitra Siljanovska i sedamdesetdevetogodišnja Gorica Pavleski, čiji su nestanci prijavljeni još 2003. godine. Policija je Taneskog povezala i sa ubistvom pedesetšestogodišnje Ljubice Ličovski čije je telo pronađeno sredinom februara 2008. na planinskom prevoju Straža pored puta Skoplje - Ohrid.

Uhapšen je 21. juna 2008. godine posle pretresa njegove kuće i automobila. 

Sve ubijene žene bile su iz Kičeva. Uglavnom su živele same, a radni vek provele su kao higijeničarke u državnim firmama. Njihov profil bio je sličan profilu majke osumnjičenog koja je takođe radila kao čistačica. Policija je još otkrila da je Taneski bio u lošim odnosima s majkom koja nije mogla da mu oprosti odluku da se posveti novinarstvu. Nije joj se dopala ni njegova sklonost ka pisanju stihova.

Taneski je poznavao svoje žrtve pa mu nije bilo teško da s njima stupi u kontakt. Sve žene ubijene su na svirep način. Posle seksualnog iživljavanja premlaćivao ih je, a potom davio telefonskim kablom. Njihova tela u najlonskim kesama ostavljao je na divljim deponijama u blizini Kičeva.

Šokantno shvatanje novinarske profesije: O detaljima istrage oko ubistava starijih žena slabog imovnog stanja i obrazovanja Vlado Taneski je detaljno izveštavao za Jutarnji list i Novu Makedoniju. Najbližu rodbinu ubijenih žena često je posećivao, tražeći fotografije radi ilustracije svojih tekstova. Pri tom ih je uveravao da policija diletantski vodi istragu i da se ubica nalazi u njihovom najbližem okruženju.

Pomoćnik ministra MUP-a Makedonije Ivo Kotevski ni u sopstvenim najkošmarnijim snovima nije slutio da će se susresti sa slučajevima koji su do tog trenutka za makedonsku kriminalističku praksu predstavljali nepoznanicu. Ubrzo posle Laze Radeskog, koji je ubijao trgovce devizama, Kotevski se suočio sa visprenim i hladnokrvnim serijskim ubicom koji je u svojim tekstovima pokušao da bude glavni akter u rasvetljavanju svirepih zločina koji su tokom 2008. potresli žitelje Makedonije.

U svojim tekstovima Taneski je proturao tezu da su za ubistva nesrećnih žena krivi mladići Ante Ristevski i Igor Mirčevski, koje je kičevski sud već bio osudio na doživotnu robiju za provalu, pljačku i ubistvo kičevskog penzionera Radoslava Božinovskog. Pomenute mladiće u poslednjem tekstu, koji je napisao neposredno pred hapšenje, optužio je i za svoja dva poslednja zločina. Tom prilikom smetnuo je sa uma da se oni već nalaze na izdržavanju doživotne kazne, pa je samim tim i njihova umešanost u zločine bila isključena. Ta krucijalna greška dovela je policiju do Taneskog.

Samoubistvo obavijeno velom tajne: Posle hapšenja, do tog trenutka kooperativni novinar prestao je da sarađuje sa inspektorima. Branio se ćutanjem, advokata nije želeo. Sa suprugom i sinovima, koji su ga među prvima posetili u istražnom zatvoru, takođe nije hteo da razgovara o razlozima hapšenja.

Vlado Taneski je u tetovskom istražnom zatvoru tri dana posle hapšenja (24. juna 2008) sebi oduzeo život. Pronašao ga je jedan od cimera.

Ovo samoubistvo još je obavijeno velom tajne i to je bez uvijanja potvrdio i direktor skopskog Instituta za sudsku medicinu i kriminalistiku Aleksej Duma. Prema mišljenju ovog uglednog makedonskog forenzičara kod lica koja se odluče na taj čin u poslednjem trenutku pojavi se želja da se spasu od davljenja. Dumi je nejasno zašto je kod Taneskog taj instinkt zatajio. Čudno je takođe zašto forenzičarima nije dat na analizu sadržaj kofe u kojoj se udavio Taneski. I najpovršnijim konzumentima kriminalističkih romana, filmova i TV serija poznato je da dokazni materijal ide zajedno s telom.

Slučaj Taneski i dalje izaziva veliku pažnju. Počinilac tih monstruoznih zločina bio je primeran suprug i otac, ali i izuzetno informisan novinar, zbog čega je, i to ne samo u rodnom Kičevu, uživao veliki ugled. Članovi njegove porodice i najbliži prijatelji tvrde da je Taneski žrtvovan da se ne bi otkrila istina o do tada neviđenim zločinima počinjenim na makedonskom tlu.

Film posvećen Taneskom: U svom najnovijem filmu "Majke" poznati makedonski reditelj Milčo Mančevski (na 39. Festu ovom filmu dodeljene su nagrade "Nebojša Đukelić" i u okviru takmičarskog programa "Evropa van Evrope" nagrada dnevnog lista Politika "Eritrocit") detaljno je progovorio o slučaju Vlade Taneskog. U intervjuima koje je davao povodom filma rekao je: „Pre tri godine makedonska javnost, a verujem i ona u regionu, bila je šokirana vešću o otmicama, silovanjima i ubistvima nekoliko starica čija su tela pronalažena na okolnoj deponiji. Brzopotezno, za samo tri dana, ovaj nezapamćeno monstruozni slučaj otvoren je i zatvoren. Uhapšen je kičevski novinar koji je o tim ubistvima izveštavao i koji se u tetovskom zatvoru odmah ubio. Mnoga pitanja ostala su, međutim, otvorena, istina mislim da ni danas nije poznata. U međuvremenu poginuo je policajac koji je istraživao ovaj zločin. Mene nije zanimalo da pravim film o istini, nego o prirodi istine“, rekao je Milčo Mančevski.

U Kičevu je ostao samo grob Vlade Taneskog koji će ne samo u Makedoniji, već i na Balkanu, ostati upamćen ne po poeziji i novinskim tekstovima koje je pisao, već kao najpoznatiji serijski ubica sa tla Makedonije.

Lazo Radeski: Tajni život mirnog penzionera

Penzioner Lazo Radeski, miran tih i povučen čovek, ostaće upamćen u istoriji makedonskog pravosuđa kao prvi serijski ubica na tlu te države.

On je uhapšen maja 2008. godine zbog svirepog ubistva uličnog dilera deviza šezdesetjednogodišnjeg Trajčeta Cocevskog. Portparol makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova Ivo Kotevski rekao je da je Radeski Cocevskog ubio s leđa, udarcima čekićem po glavi. Ubistvo je izvršeno u prodavnici čiji je vlasnik bio zet Radeskog. Potom je Lazo spakovao telo u najlonsku vreću i dva dana po Ohridu vozio ga u gepeku svog automobila, sve dok ga nije ostavio na obali reke Sateske.

Svi ubijeni trgovali su devizama: Na saslušanju se Radeskom brzo razvezao jezik. Tom prilikom u rekordnom roku progovorio je i o ubistvima koje je ranije počinio, a koja su za makedonske inspektore predstavljali nerešivu enigmu.

Prva ubistva Lazo Radeski počinio je 1999. godine. Njegove žrtve bile su Todor Tasevski i Spiro Stavreski, čije je telo pronađeno osam godina docnije. Zahvaljujući iskrenosti prvog makedonskog serijskog ubice policija je razrešila i slučaj jednog kineskog državljanina, takođe dilera deviza, čiji je nestanak prijavljen 2003. godine. Motiv za pomenuto ubistvo bio je taj što je "Radeski osećao napetost kada mu se kosooki likovi nađu u blizini". Mihajla Novičnog, koji je takođe radio sa devizama, pokušao je da likvidira jer prema njegovom shvatanju nije posedovao smisao za humor, a svima je po Ohridu dosađivao svojom duhovitošću.

Motivi za pomenute zločine osim u slučaju iz 2003. godine bili su vezani za neizmerna dugovanja Radeskog svojim žrtvama. Radeski, čija novčana primanja nisu zadovoljavala njegove apetite, oduvek je želeo da živi na visokoj nozi. Novac koji je od dilera uz kamatu pozajmljivao trošio je po kockarnicama i sportskim kladionicama. Eventualni dobici nisu zadovoljavali njegove potrebe. Dugovi su se gomilali i zbog toga je rešio da ljude kojima je dugovao novac "pošalje Bogu na ispoved, a milostivi Gospod će presuditi da li su zaslužili raj ili pakao!"

Mirni deka iz komšiluka, prvi serijski ubica na tlu Makedonije, Lazo Radeski ovozemaljsko bivstvo okončaće u zatvoru jer je za surove zločine koje je počinio osuđen na četrdesetogodišnju zatvorsku kaznu.