24.09.2018 Priština

Skup: Razgraničenje Srbije i kosova moralo bi da znači i priznanje

Skup: Razgraničenje Srbije i kosova moralo bi da znači i priznanje Foto: Beta / Armenija Zajmi Bešević
Teritorijalne promene i razgraničenje Srbije i Kosova morali bi da podrazumevaju i međusobno priznanje dve zajednice, ocenjenili su danas u Beogradu učesnici tribine "Šta dalje sa pregovaračkim Poglavljem 35".

Ocenjeno je da se Poglavlje 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, sprovodi uz posredstvo EU i putem Briselskog sporazuma, "čije efekte i jedna i druga strana pokušavaju da umanje".

Izvršni urednik portala Juropian Vestern Balkans (European Western Balkans) Nikola Burazer je pre početka skupa podsetio da je to jedno od najvažnijih poglavlja i da manjak napretka u toj oblasti može zaustaviti procese u svim ostalim poglavljima.

"To je jedno od prva dva poglavlja koja su otvorena u pregovorima sa EU, ono izaziva dosta pažnje i dosta kontroverzi, a većina građana ne zna koji su zahtevi Poglavljem 35 stavljeni pred Srbiju", rekao je Burazer.

On je dodao i da je kroz prošle godine otvoren "unutrašnji dijalog" i skorašnje priče o podeli Kosova ili o alternativnim rešenjima, tema tog poglavlja stavljena u prvi plan.

Koordinator radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Dragiša Mijačić je rekao da bi postojala brojna otvorena pitanja čak i ukoliko se ideja o razgraničenju sprovede.

On je rekao i da je EU u pregovore ušla sa zajedničkom pozicijom za to poglavlje, gde je kao najvažnija stavka navedena normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

"U tom dokumentu postoje tačna merila koja Srbija treba da preduzme. Iza ove platforme su stale sve države EU, čak i one koje nisu priznale Kosovo", kazao je Mijačić.

On je podsetio da pregovori u okviru Poglavlja 35 prate Briselske sporazume koji se bave normalizacijom odnosa i integracijom severa Kosova i Metohije u pravni sistem Kosova.

Mijačić je rekao da je Srbija napravila koncesije prema Kosovu u normalizaciji odnosa, kretanje i putovanja kroz Srbiju su lakši, delom se priznaju diplome, Kosovo je dobilo međunarodni pozivni broj, učešće u regionalnim inicijativama, kao i povećani uvoz, ali kako je dodao, izostaju rezultati integracije Srba u kosovsko društvo.

"Najveći problem je Zajednica srpskih opština (ZSO) koju kosovska strana nije formirala. Eropska služba za spoljne poslove (EEAS) je dala rok kosovskoj strani četiri meseca za njihovo formiranje. Zanimljivo je da niko nije postavio pitanje evropskim institucijama zašto ZSO nisu dobile status", kazao je Mijačić.

Programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko savković je izjavio da postoji ambicija da se 2019. godine postigne sporazum sa Prištinom, ali da nije praćenja odgovarajućim stanjem na terenu.

"Kada je 31. marta započet unutrašnji dijalog, jasno se sećam da je tema bila ZSO ili još nešto više od toga. Ta tema je svega nekoliko meseci kasnije sklonjena... Zanimljivo kako je za svega nekoliko meseci tema razgraničenja uvedena i kako ga svaka strana interpretira kako joj odgovara", ocenio je Savković.

On je dodao i da je Srbija uspela da angažuje SAD u pregovore, a da je razlog za njihovu zainteresovanost, između ostalog, i da se pristup Rusiji "ukine na još jednom mestu u Evropi".

"Pozicija Nemačke prema razgraničenju se od tvrdog odbacivanja promenila do skepse. Pitanje rešenja kosovske krize može postati i pitanje razrešenja odnosa Nemačke i SAD", rekao je Savković, i dodao da je Rusija na tu temu "neobično tiha".

Po njegovim rečima, ako do razgraničenja dođe, Srbija će morati da prizna Kosovo, zato što bi dobici za kosovsku stranu inače bili previše mali.

autor: JU izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex2018
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side