07.12.2014 Beograd

Srbiji prete poplave, vrućine i izumiranje vrsta

Srbiji prete poplave, vrućine i izumiranje vrsta Foto: Beta
Podaci iz 5. Izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) donosi poražavajuće podatke koji ukazuju na to da je situacija u poslednjih dvadeset godina znatno pogoršana.

Izveštaj je predstavljen na radionici koju su organizvali Centar za promociju nauke (CPN), organizacije "Jedan stepen Srbija" i CEKOR-a

O problemima na koje ukazuje taj izveštaj i o načinima koji bi pomogli u poboljšanju situacije, govore stručnjaci sa Univerziteta u Insbruku, Lundu i Lajpcigu.

"Globalna akcija na rešavanju klimatskih promena počela je pre 22 godine kada je usvojena posebna konvencija UN o klimatskim promenama i tada su sve zemlje donele odluku da stabilizuju koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu", rekao je predstavnik organizacije "Jedan stepen Srbija" Ðorđe Samardžija.

On je dodao da se emisija gasova sa efektom staklene bašte povećala za 30 , a koncentracija ugljen-dioksida za 15 odsto i da umesto da stabilizujemo, dozvolili smo da se situacija pogorša.

Pričajući o promenama koje sve više pogađaju planetu, zamenik šefa Instituta za meteorologiju i geofiziku na Insbruk univerzitetu Džordž Kaser je rekao da su sve prisutniji ekstremi koji se ogledaju u povećanom broju toplih, odnosno smanjenom broju hladnih dana i noći tokom godine i dodao da jedini način da zaustavimo globalno zagrevanje jeste ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

On je istakao da postoje različiti scenariji koji za period do 2100. godine predviđaju kako će se klimatske promene odražavati na planetu, ali za koji god se scenario odlučimo, na globalnom nivou, povećanje teperature se ne može izbeći.

Direktor Centra za održive studije na Lund univerzitetu Lenard Olson osvrnuo se na ranije izveštaje IPCC-a i rekao da su oni samo pokazali da su naučnici koji su još u 19. veku primetili da se Zemlja zagreva, bili u pravu kada su tvrdili da će se emisija ugljen-dioksida povećati.

"Vrlo je verovatno da je broj i intenzitet toplih dana značajno povećan u poslednje tri decenije i praktično je izvesno da će se ovo povećanje nastaviti do kraja 21. veka, ali je već sada vidljivo da se pojava toplih talasa više nego udvostručila u nekim područjima", istakao je Olson.

On je dodao da u narednih petanaestak godina ostaje isti rizik od poplava kakav je i danas, ali da bi se mogao znatno uvećati ukoliko se globalna temperatura poveća za 2 ili 4 stepena Celzjusa do kraja veka.

Ukoliko se ne preduzmu drastične mere kako bi se smanjio uticaj klimatskih promena, može se očekivati restrikcija vode, pad poljoprivredne proizvodnje u sada pogodnim područjima, ali i povećanje u severnim zemljama, koje bi vremenom takođe počelo da opada.

Klimatske promene u Srbiji još uvek ne izazivaju veliku pažnju, a jedan od razloga jeste što nema dovoljno podataka o posledicama koje izaziva globalno zagrevanje.

Profesor na Meteorološkom institutu Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Ðurđević, istakao je da je urađena detaljna analiza trendova pojedinih klimatskih parametara za teritoriju cele Srbije i da je praćen period od 1960. do 2012. godine, jer su tada bili relevantni i kvalitetni podaci.

On je rekao da su sve prisutniji ekstremi na našim prostorima, koji se manifestuju u dužim periodima suše ali i kratkim ali obilnijim padavinama.

Modeli koje su dale različitie institucije u Evropi, dobro pokazuju šta se dešavalo u poslednjih 15 godina, ali predviđaju da će srednja godišnja temperatura nastaviti da raste, tako se u Srbiji do kraja veka može očekivati porast od skoro 4 stepena.

Takođe, ovi modeli su neodlučni da li ćemo imati više ili manje padavina u tridesetogodišnjem predviđanju, ali za period posle 2050. godine, očekuje se značajan deficit padavina na našoj teritoriji kao porast temperature u letnjim mesecima za 7 stepeni.

Predstavnik CEKOR-a Zvezdan Kalmar naglasio je da u Srbiji po procenama svetske banke, više od 80 odsto ukupnog prirodnog kapitala predstavljaju ispaše, usevi i šume, pa bi svi sektori trebalo da uzmu ozbiljno u obzir ova upozorenja.

Uticaj promene klime na biodiverzitet

Ekologija i zaštita životne sredine trebalo bi da postanu prioritet u obrazovanju, a neophodno je i donošenje nacionalne analize osetljivosti na klimatske promene, poručeno je na seminaru o promeni klime i ugroženosti biodiverziteta koji je organizovalo Udruženje "Škola za opstanak".

"Potrebno je stvoriti regionalne centre za obrazovanje za životnu sredinu i održivi razvoj, jer Srbija nema nijedan centar takve vrste, a poređenja radi, Grčka ih ima više od 60, Češka 150, Holandija 300, što znači da oni znaju zbog čega osnivaju takve centre", istakla je predsednica Udruženja, Gordana Brun.

Na seminaru je rečeno da će klimatske promene dramatično uticati na biodiverzitet, kao i da ne postoji sistemsko praćenje tih promena, te da bi trebalo značajno ojačati bazu znanja za očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta.

Ocenjuje se da Srbiji nedostaju podaci pa bi analiza pružila informacije o tome kako bi buduća raspodela resursa i prakse konzervacionog upravljanja trebalo da se promeni u okviru zaštićenih područja.

Kako bi se smanjila ugroženost biodiverziteta, trebalo bi povećati broj zaštićenih područja, uključiti klimatske promene u strateške i planske dokumente, obezbediti selidbene pravce i umanjiti negativne antropogene uticaje.

Govoreći o posledicama klimatskih promena u Srbiji, ornitolog Voislav Vasić je rekao da one mogu dovesti do fenoloških, morfoloških, fižioloških i genskih promena kao i do iščezavanja vrsta koje nisu sposobne da se prilagode tim promenama.

On je istakao da Srbiji nedostaju pouzdane procene mogućnosti prilagođavanja, koje uključuju neophodne izmene dosadašnjih planova očuvanja i mera praktične zaštite biodiverziteta.

Atmosferski procesi koji najviše pogađaju planetu jesu globalno zagrevanje i slabljenje ozonskog omotača.

"Promena kao dugoročni i promenljivost kao kratkoročni proces utiču na zdravlje sveukupnog živog sveta, bez obzira da li su zdravi ili imaju neko hronično oboljenje, ali je efekat različitog intenziteta i trajanja", rekla je meteorolog i klimatolog Verica Gburčik.

Po preliminarnim podacima Petog izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama, koji obuhvataju period do oktobra ove godine, 2014. je svrstana u 5 najtoplijih, ali ima sve predispozicije da bude i najtoplija godina od kako se sprovode merenja, istakla je Gburčik.

Dosadašnje posledice promene klime dovele su do opadanja snežnog pokrivača u srednjim i visokim geografskim širinama za 10, dok se debljina leda u Arktičkom moru smanjila za 40 odsto, a sve češće je prisutna pojava ekstremnih poplava, suša, olujnih vetrova i temperature, koji ugrožavaju biološku raznovrsnost i zdravlje.

Govoreći o ponašanju biljaka u uslovima koje donose klimatske promene, biolog Olga Vasić je rekla da su najugroženije male populacije i vrste koje ne mogu dovoljno brzo da se prilagode novonastaloj situaciji.

Ona je istakla da je neophodno izvršiti reforestaciju, odnosno da je neophodno obnoviti šume u predelima gde su nekada postojale, jer su šume te koje stvaraju ambijent i uslove za život ostalim živim bićima, prirodni su regulator klime, vodnog režima i rasporeda površinskih voda, ali i utiču na genezu zemljišta, reljef i izgled predela.

"Škola za opstanak" je posebna po tome što se trudi da sve što mi znamo, kroz publikacije i vodiče o bio i geodiverzitetu približi građanima, zaključila je Brun i dodala da je neophodno organizovati kvalitetnu saradnju nevladinog sektora sa državnim institucijama, kako bi se napravili programi koji bi bili prisutni u svakoj lokalnoj zajednici.

autor: VS izvor: Tanjug
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex2018
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side