Studije kafanologije na fakultetima
28.02.2012 Niš

Studije kafanologije na fakultetima

Studije kafanologije na fakultetima
Profesor sociologije kulture Dragoljub Đorđević zalaže se da se na uvedu studije kafanologije na grupama za sociologiju kulture, etnologiju ili istoriju.

 

Ako je kafana istinski životni nauk, nezaobilazna društvena institucija - pogotovu kod Srba i na Balkanu, i svojevrsna sociološka laboratorija u kojoj se događa društvenost i „ogleda“ društvo, onda je red da se podvrgne strogom naučnom proučavanju. 

Zato zagovaram izučavanje kafanologije, kao interdicipline, na grupama za sociologiju kulture, etnologiju ili istoriju, predlaže Dragoljub Đorđević, redovni profesor sociologije kulture na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

„Kafanologija“, ipak, nije samo naziv eventualnog kursa na studijskim grupama za koji lobira Đorđević i koji bi ovdašnji akademci pohađali.

To je i naziv njegovog zbornika radova koji obuhvata sociološku, istorijsko-etnološku i književno-novinarsku kafanologiju. Ambiciozni rukopis već je spreman i biće predat „Službenom glasniku“ narednih dana.

Za knjigu sa sličnom temom, ovaj sociolog, koji se pored kafanologije bavi i sociologijom religije i romologijom, prošle sedmice već je primio prestižnu nagradu „Desimir Tošić“. Njegova knjiga „Kazuj krčmo džerimo“ tada je proglašena najboljim publicističkim delom u minuloj godini.

Kafana u Srbiji i na Balkanu ima „izuzetan položaj“, ali ona uživa takav status i na drugim prostorima. Možemo li zamisliti Ujedinjeno Kraljevstvo bez pabova, Italiju bez bistroa, francusko selo bez lokalne kafane ili Grčku bez taverni? Nije li kafana i te kako bitna novinarska institucija bilo gde? Šta tek reći za pisce i lepu književnost? Zar u slikarstvu svuda na svetu ne važi triling: umetnik - kafana - slika? Ali, tačno je i da u svemu tome Srbija i Balkan imaju „posebno mesto“.

Kafana je prvo nastala na našem prostoru, u Beogradu, a tek pedesetak godina kasnije u Parizu ili Londonu. Bila je to posledica činjenice da su, generalno, prve kafane nastale u Meki u 15. veku, te se logično proširile na Balkan. Tako smo Turci i mi (kafanom) „zarazili“ Evropu - kaže on.

Đorđević veruje da kafana i danas može da poveže Srbiju sa Evropom.

Ona može evropeizovati Srbe, ma koliko to čudno zvučalo - tvrdi. Jer, nema puno razlike između, recimo, britanskog paba i srpske kafane, ni po trošenju slobodnog vremena i uživanja, ni po slojevima ljudi koji se tu okupljaju, ni po načinu ponašanja, ni po temama za razgovor. Takođe, nije retkost da stranci Srbiju upoznaju upravo preko kultnih i drugih kafana. I njima je jasno da je ne mogu do kraja spoznati ako ne pojme i ne dožive našu kafanu, kaže.

On podseća da su, na primer, stranci u Nišu ranije masovno „hrlili“ u kafanu „Amerikanac“. Danas važni službenici američke ambasade u Beogradu pitaju Nišlije koji dolaze po vizu da li znaju gde je kafana „Mrak“, a potom im kažu: „E pa, da znate, ‘Mrak’ je kafana službenika naše ambasade“. ("Oficijelna kafana“ američkih diplomata je inače u perifernom niškom naselju Novi Komren).

I najnoviji direktor Engleskog kulturnog centra u Srbiji najpre je tražio od svojih službenika da ga „vode u kafane u koje oni idu“, objašnjava naš sagovornik.

Kafana - dakle i čarda i splav, i birtija i fensi restoran... jeste srpski brend, kako se to pomodno govori. Tačnije, mogla bi i morala bi to postati. Brend bi pre svega morala postati autentična balkanska krčma, recimo ona sa kockastim stolnjacima, roštiljem, domaćom rakijom i kafanskom pevačicom. To bi morala biti i čarda u Vojvodini i južnjačka mehana, gde „caruju“ merak i dert. Isto kao što su to već postale grčka taverna, irski pab ili francuski kafe. Ovakvo brendiranje bilo bi dobro pored ostalog i zbog naše nacionalne ekonomije, koja je sva u teškoćama, te bi morala posvetiti veću pažnju ugostiteljskom sektoru i turističkoj privredi koji mogu biti veoma profitabilne delatnosti, ali samo uz „korišćenje“ kafane - kaže.

Umesto toga, upozorava Đorđević, tradicionalnoj srpskoj kafani danas „preti nestanak“. Mnoge stare kafane u Beogradu i ostalim delovima zemlje su ugašene „pod naletom novokomponovanih biznismena“ i drugih „vetrova“. On veruje, ipak, da će tradicionalna kafana u Srbiji opstati i još dugo biti „naša druga kuća“, ali pod uslovom da se menja. I ona se mora prilagođavati savremenim uslovima i otvoreno ući u utakmicu sa protivnicima koji su je „napali“ sa svih strana i svakojakim „oružjem“, kaže. Prema njegovoj oceni, njeni najopasniji takmaci su televizija, restoran brze hrane, kladionica i kafić. Pojavio se i peti, možda najopasniji protivnik kafane: internet i društvene mreže poput Fejsbuka i Tvitera.

Za sada preovlađuje uverenje da je najozbiljniji protivnik srpske kafane - kafić. Već duže je trend da se protežira „kultura kafića“ kao modernija forma svakodnevnog trošenja vremena, a kafani se nalaze i nepostojeće falinke, ona se kritikuje do nipodaštavanja i nagoveštava joj se kraj. Svi ti kritičari, međutim, gube iz vida činjenicu da je kafana preživela i ranije oblike zabave mladih: domove kulture i prostore za igranke, gde su se moji roditelji zabavljali, ili disko klubove, gde se moja generacija provodila. Pre će se kafić „iživeti“ kao institucija za provod, nego što će kafana nestati - optimističan je Đorđević.

Većina kafanologa se slaže da je kafana važna društvena institucija. Možda joj je najveći takav značaj pridao Jirgen Habermas, vodeći svetski filozof, analizirajući proces nastajanja javnosti i javnog mnjenja kao preduslova moderne demokratije. On smatra da javnost ima začetke u kafanskom životu i salonima Pariza i Londona, koji su bili središta najpre književnih rasprava, a zatim i političke kritike, negde između 1680. i 1730. godine. Zatim, tu je i američki sociolog Rej Oldenburg, naš savremenik, koji kafanu zove „sjajnim trećim mestom“. Na prvom mestu je porodica, kao primarno središte naše privatnosti, a na drugom - javnost, bez koje nema politike, demokratije i modernog društva, i rad - bez kojeg nema egzistencije i života - objašnjava Đorđević.

autor: ZM izvor: Danas/Novi Magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 2.07.2012, 18:35h Petru

    Vasa ideja o uvodjenju kafanologije njenom izucavanju. Mislim da je ideja dobra i da je to veoma znacajno ne samo kao deo fenomenologije vec i kao elemenat turisticke punude u jednom podruciju. Hvala vam na ideji i podrzavam je.

enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side