Sudija Akaj iz Turske odlučiće da li će Jojiću i Radeti biti suđeno u Hagu ili u Srbiji
24.01.2018 Hag/Beograd

Sudija Akaj iz Turske odlučiće da li će Jojiću i Radeti biti suđeno u Hagu ili u Srbiji

Sudija Akaj iz Turske odlučiće da li će Jojiću i Radeti biti suđeno u Hagu ili u Srbiji Foto: Pixabay
Sudski Mehanizam u Hagu poverio je danas sudiji Ajdinu Sefi Akaju (Aydin Akay) iz Turske odlučivanje o tome da li će zvaničnicima Srpske radikalne stranke Petru Jojiću i Vjerici Radeti, optuženim za nepoštovanje suda, biti suđeno u Hagu ili će predmet biti ustupljen Srbiji.

Odluku o poveravanju te odluke sudiji Akaju doneo je predsednik Mehanizma Teodor Meron (Theodor).

Sudija Akaj bio je u Turskoj uhapšen i optužen zbog navodne povezanosti s neuspelim pokušajem državnog udara 2016. Prvostepenom presudom, uprkos protestima Mehanizma i UN koji su ukazivali da on uživa diplomatski imunitet, turski sud osudio je, u leto prošle godine, sudiju Akaja na sedam i po godina zatvora.

Akaj je na tu presudu uložio žalbu, a do pravosnažne presude pušten je na slobodu uz zabranu da napušta Tursku.

Sudski Mehanizam u Hagu oglasio se, pre današnje odluke, nadležnim za proces protiv Jojića i Radete, koji mu je, pre nego što je zatvoren krajem prošle godine, ustupio Haški tribunal.

Statut Mehanizma predviđa da, pre nego što suđenje za nepoštovanje suda počne, Mehanizam mora razmotriti mogućnost ustupanja postupka nacionalnom pravosuđu.

Vlasti Srbije su ranije, tokom dugotrajnog sporenja s Tribunalom oko hapšenja i izručenja dvoje radikala, predlagale da se njima sudi pred srpskim sudom, ali je Haški tribunal tu mogućnost odbijao.

Tribunal je skoro tri godine tražio od Beograda da uhapsi i izruči Jojića i Radetu koje je u oktobru 2012., optužio da su da su uticali na svedoke u haškom procecu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Trećeoptuženi radikal Jovo Ostojić preminuo je prošle godine u Srbiji. Tribunal je potom obustavio postupak protiv njega.

Nalog za hapšenje radikala Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015.

Na proleće 2016. godine Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji s Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.

Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu suda, uhapsi i u Hag izruči dvoje radikala.

Na zahtev Tribunala, Interpol je za optuženim radikalima raspisao "crvene poternice".

Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.

Predsednik Tribunala Karmel Ađijus (Carmel Agius) pozvao je nekoliko puta Savet bezbednosti UN da "preduzme mere neophodne da se obezbedi povinovanje Srbije nalozima Tribunala, u skladu sa njenim obavezama".

Sudija Ađijus i glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) odbacili su argumentaciju beogradskog suda, podsećajući da su isti sudija i sud, prethodnih godina, u sličnim slučajevima, donosili odluke o izručenju optuženih za nepoštovanje suda.

Naveli su primer još jednog člana SRS Ljubiše Petkovića koji je bio izručen iz Srbije i u Hagu osuđen na tri meseca zatvora zbog nepoštovanje Tribunala.

Reagujući na odluku beogradskog suda, i raspravno veće Tribunala je protumačilo da je Srbija obavezna da sarađuje i izruči optužene za nepoštovanje suda i po statutu Tribunala i po sopstvenom zakonu o saradnji s međunarodnim sudom.

Šešelj je prvostepenom presudom Tribunala u martu 2016. oslobođen krivice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Tužilaštvo je na tu presudu uložilo žalbu, a pravosnažna presuda se očekuje. Od novembra 2014., Šešelj je na privremenoj slobodi u Srbiji.

(Kraj)  rad/šm

POLITIKA-SRBIJA-VESTI-HAŠKI SUD
Sudija Akaj iz Turske odlučiće da li će Jojiću i Radeti biti suđeno u Hagu ili u Srbiji

HAG/BEOGRAD, 24. januara 2018. (Beta) -  Sudski Mehanizam u Hagu poverio je danas sudiji Ajdinu Sefi Akaju (Aydin Akay) iz Turske odlučivanje o tome da li će zvaničnicima Srpske radikalne stranke Petru Jojiću i Vjerici Radeti, optuženim za nepoštovanje suda, biti suđeno u Hagu ili će predmet biti ustupljen Srbiji.

Odluku o poveravanju te odluke sudiji Akaju doneo je predsednik Mehanizma Teodor Meron (Theodor).

Sudija Akaj bio je u Turskoj uhapšen i optužen zbog navodne povezanosti s neuspelim pokušajem državnog udara 2016. Prvostepenom presudom, uprkos protestima Mehanizma i UN koji su ukazivali da on uživa diplomatski imunitet, turski sud osudio je, u leto prošle godine, sudiju Akaja na sedam i po godina zatvora.

Akaj je na tu presudu uložio žalbu, a do pravosnažne presude pušten je na slobodu uz zabranu da napušta Tursku.

Sudski Mehanizam u Hagu oglasio se, pre današnje odluke, nadležnim za proces protiv Jojića i Radete, koji mu je, pre nego što je zatvoren krajem prošle godine, ustupio Haški tribunal.

Statut Mehanizma predviđa da, pre nego što suđenje za nepoštovanje suda počne, Mehanizam mora razmotriti mogućnost ustupanja postupka nacionalnom pravosuđu.

Vlasti Srbije su ranije, tokom dugotrajnog sporenja s Tribunalom oko hapšenja i izručenja dvoje radikala, predlagale da se njima sudi pred srpskim sudom, ali je Haški tribunal tu mogućnost odbijao.

Tribunal je skoro tri godine tražio od Beograda da uhapsi i izruči Jojića i Radetu koje je u oktobru 2012., optužio da su da su uticali na svedoke u haškom procecu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Trećeoptuženi radikal Jovo Ostojić preminuo je prošle godine u Srbiji. Tribunal je potom obustavio postupak protiv njega.

Nalog za hapšenje radikala Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015.

Na proleće 2016. godine Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji s Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.

Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu suda, uhapsi i u Hag izruči dvoje radikala.

Na zahtev Tribunala, Interpol je za optuženim radikalima raspisao "crvene poternice".

Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.

Predsednik Tribunala Karmel Ađijus (Carmel Agius) pozvao je nekoliko puta Savet bezbednosti UN da "preduzme mere neophodne da se obezbedi povinovanje Srbije nalozima Tribunala, u skladu sa njenim obavezama".

Sudija Ađijus i glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) odbacili su argumentaciju beogradskog suda, podsećajući da su isti sudija i sud, prethodnih godina, u sličnim slučajevima, donosili odluke o izručenju optuženih za nepoštovanje suda.

Naveli su primer još jednog člana SRS Ljubiše Petkovića koji je bio izručen iz Srbije i u Hagu osuđen na tri meseca zatvora zbog nepoštovanje Tribunala.

Reagujući na odluku beogradskog suda, i raspravno veće Tribunala je protumačilo da je Srbija obavezna da sarađuje i izruči optužene za nepoštovanje suda i po statutu Tribunala i po sopstvenom zakonu o saradnji s međunarodnim sudom.

Šešelj je prvostepenom presudom Tribunala u martu 2016. oslobođen krivice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Tužilaštvo je na tu presudu uložilo žalbu, a pravosnažna presuda se očekuje. Od novembra 2014., Šešelj je na privremenoj slobodi u Srbiji.

 

autor: AP izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Intervju Rade Bojović: SPC glavni nosilac velikosrpske politike u Crnoj Gori Intervju Rade Bojović: SPC glavni nosilac velikosrpske politike u Crnoj Gori

    Ponašanje zvanične Srbije prema Crnoj Gori je neprijateljsko, pijemontsko i asimilatorsko. Pritom je garnirano starim istorijskim lažima i obmanama o Crnoj Gori.

  • Najplaćeniji funkcioneri mesečno primaju i po 20.000 evra Najplaćeniji funkcioneri mesečno primaju i po 20.000 evra

    Državni funkcioneri u Srbiji u proseku primaju platu oko 1.000 evra, ali pojedini značajno odskaču od tog proseka, objavljeno je na portalu nova.rs.

  • Tepić: Biljana Popović Ivković se neće baviti MUP-om, već MUP njom Tepić: Biljana Popović Ivković se neće baviti MUP-om, već MUP njom

    Potpredsednica Stranke slobode i pravde i narodna poslanica Marinika Tepić poručila je danas da se državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova neće baviti policijom, nego će se policija baviti njom.

  • Izbore organizuje RIK, ali birači mogu da glasaju samo na lokalu Izbore organizuje RIK, ali birači mogu da glasaju samo na lokalu

    Kada se istog dana održavaju lokalni, pokrajinski i republički izbori za organizaciju glasanja zadužena je Republička izborna komisija (RIK) i lokalna samouprava nema nadležnosti, ali je ipak moguće da građanin glasa samo na jednom nivou ukoliko tako odluči, izjavio je programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov.

  • Ponoš: Vlast nema odgovor na bojkot Ponoš: Vlast nema odgovor na bojkot

    Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš izjavio je danas da vlast nema odgovor na bojkot izbora, koji će je delegitimizovati, jer nije reč samo o procentima izašlih birača i osvojenih glasova, nego i o tome kako će izgledati skupština u kojoj nema nikoga ko zastupa polovinu glasačkog tela Srbije.

  • Italijanski ambasador zahvalio Srbiji na pomoći i podržao njen evropski put Italijanski ambasador zahvalio Srbiji na pomoći i podržao njen evropski put

    Italijanski ambasador u Beogradu Karlo lo Kašo zahvalio se danas Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću na velikodušnoj donaciji medicinske opreme Italiji i istakao da je u krizi epohalnih razmera u interesu svih da se obezbede garancije za budućnost čitave Evrope i zato Italija veruje u integraciju Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, podržavajući snažno evropski put Srbije.

  • DW: Ratni zločinci žele u Skupštinu Srbije DW: Ratni zločinci žele u Skupštinu Srbije

    U Srbiji pod vlašću predsednika Aleksandra Vučića odrasta generacija koja nema pojma o istoriji, piše švajcarski Tagesancajger povodom kandidatura Vojislava Šešelja, Dragana Vasiljkovića i drugih osuđenih ratnih zločinaca na junskim izborima u Srbiji, prenosi danas Dojče vele (DW).

  • Počinje vađenje 23 potopljena nemačka broda iz Dunava Počinje vađenje 23 potopljena nemačka broda iz Dunava

    Od 220 rečnih brodova za koje se zna da ih je nemačka vojska potopila u Dunavu na kraju Drugog svetskog rata, neposredno posle rata izvađeno je njih 30, a ostalo je još 183 koje treba izvaditi, rakao je predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević.

  • Skupština Kosova sutra bira novu Vladu Skupština Kosova sutra bira novu Vladu

    Sednica kosovskog parlamenta na kojoj će se glasati o novoj vladi na čelu sa Avdulahom Hotijem biće održana sutra u 11 časova, saopštio je šef poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova Arben Gaši.

  • Vulin: Vojska za ponos Srbije, sve ostvareno uz podršku Vučića Vulin: Vojska za ponos Srbije, sve ostvareno uz podršku Vučića

    Ministar odbrane Aleksandar Vulin ocenio je da je tokom borbe sa epidemijom koronavirusa Vojska Srbije još jednom pokazala da u slučaju krize predstavlja stabilan i pouzdan oslonac svom narodu i državi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side