06.12.2013 Njujork

Suđenje Mladiću do kraja 2016. godine

Suđenje Mladiću do kraja 2016. godine
Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron rekao je na sednici Saveta bezbednosti UN da bi prvostepeno suđenje Radovanu Karadžiću trebalo da bude završeno u oktobru 2015. godine, a Goranu Hadžiću do kraja te godine.

Suđenje Ratku Mladiću bi moglo da traje do kraja 2016. godine, rekao je Meron koji nije mogao da kaže kada se očekuje presuda u procesu protiv Vojislava Šešelja.

Meron je predstavljajući izveštaj o radu suda za period od 1. avgusta 2012. do 31. jula 2013. godine ocenio da je sud u poslednje dve decenije uradio važan posao, vodivši krivični postupak protiv 161 osobe, kao i da je pomogao nacionalnim pravosuđima na Balkanu da sama vode suđenja.

On je naveo da je prošle nedelje bio u BiH, i da je još jednom na konferenciji na kojoj je učestvovao, potvrđena važnost rada Haškog suda. 

Međutim, međunarodna zajednica sada mora da pomogne pomirenje naroda, kao i da pomogne žrtvama rata na prostoru bivše Jugoslavije, naveo je Meron.

On je zaključio da sud sada radi na izlaznoj strategiji i međunarodnom rezidualnom mehanizmu.

Milanović: Ubrzati suđenje Šešelju

Srbija je pokazala da je u potpunosti privržena potrazi za istinom u vezi sa zločinima počinjenim tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i izvođenju odgovornih pred lice pravde, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, rekao je ambasador Srbije Milan Milanović.

Obraćajući se ambasadorima država članica SB UN, on je istakao i da slučaj Vojislava Šešelja, koji se nalazi u pritvoru jedanaest godina bez presude, predstavlja grubo kršenje osnovnih ljudskih prava.

Ambasador Milanović je rekao da je puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom potvrđena i najnovijim izveštajem predsednika Suda i glavnog tužioca, kao i u njihovim prethodnim izveštajima.

“Ne postoje zaostali zahtevi za pomoć, sarađuje se na vreme, sudske naredbe se izvršavaju a razgovori sa svedocima se obavljaju bez odlaganja i poteškoća”, dodao je ambasador Srbije u UN.

Milanović je naglasio da je Srbija u julu 2011. prebacila u Hag poslednjeg optuženog, odgovorila na najveći deo od 3,350 zahteva suda i tužilaštva, kao i advokata odbrane vezane za dokumenta, kao i da je u zemlji optuženo 410 pojedinaca za zločine protiv međunarodnoh humantiranog prava. 

Prvi čovek Misije Srbije pri UN je, govoreći o Šešeljevom pritvoru, kazao da jedanaest godina u pritvoru bez presude predstavlja grubo kršenje osnovnih ljudskih prava i civilizacijskih vrednosti.

“Dužina boravka u pritvoru u ovom slučaju je u suprotnosti sa odredbama Pakta UN o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ta dva međunarodna dokumenta obezbeđuju fer suđenje u razumnom roku, a 11 godina teško da može da se smatra razumnim rokom”, ocenio je ambasador Milanović.

Prema njegovim rečima, držanje jednog čoveka u pritvoru tako dugo, bez presude, predstavlja kršenje prava na prezumpciju nevinosti.

“Ubeđeni smo da je taj slučaj nepovoljan po reputaciju Haškog suda i da je potrebno brzo preduzeti konkretne mere u cilju da se okonča pravni i formalni zastoj ovog slučaja”, zaključio je ambasador Srbije.

Milanović je ukazao i na značaj da se onima koji su osuđeni pred Tribunalom u Hagu dozvoli da kazne služe u zemljama iz kojih potiču na prostoru bivše Jugoslavije.

On je naveo da je cilj te inicijative da se osuđenima dozvoli resocijalizacija, što je teško postići u udaljenim državama gde sad služe kazne, gde su posete porodica retke i gde ne govore lokalni jezik.

Bramerc: Srbija sarađuje, kazniti jatake

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ocenio je na sednici Saveta bezbednosti UN da Srbija marljivo sarađuje sa sudom u Hagu, ali da je potrebno da se istraži i krivično gone oni koji su pomagali u skrivanju haških begunaca.

Prvi čovek tužilaštva u Hagu istakao je da je Srbija nastavila da igra važnu ulogu u obezbeđivanju uspešnog završetka rada Kancelarije Haškog tužilaštva, dodavši da su zvaničnici srpske vlade tokom susreta u Beogradu ponovili ranija uveravanja da će nastaviti saradnju.

''Srbija je pokazala marljivost u obradi zahteva Kancelarije za pomoć i adekvatno olakšala pristup svedocima, kao i njihovo pojavljivanje pred Tribunalom'', naveo je Bramerc.

On je rekao da je sada neophodno da Srbija, nakon hapšenja poslednjih begunaca Mladića i Hadžića, obezbedi sveobuhvatne informacije kako su oni izbegavali pravdu tako dugo, kao i da istraži i krivično goni one koji su pomagali u skrivanju.

autor: AM izvor: Tanjug/Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side