28.09.2014 Beograd

Svilanović: Srbija ume i može više od očekivanja

Svilanović: Srbija ume i može više od očekivanja
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović uveren je da će Srbija naredne godine, kad preuzme predsedavanje OEBS-om, pokazati da ume i može više nego što drugi očekuju.

"Spoljnopolitičko pozicioniranje Srbije je značajno bolje svaki put kada ona realno sagledava svoju ulogu i kada vodi računa da ono što obeća i ostvari", rekao je Svilanović za Tanjug, u razgovoru o perspektivama spoljne politike Srbije, posebno u svetlu mogućeg razvoja ukrajinske krize.

"Činjenica je da je serija što bilateralnih, što multilateranih susreta, koje je Srbija na visokom nivou imala u poslednjih godinu dana, ukazala na ozbiljnost Srbije da čvrsto istraje na putu evrointegracija, da učini neophodne reforme, da se dogovara sa Prištinom, da primenjuje Briselski sporazum. To su sve veoma pozitivni pomaci koji jačaju spoljnopolitičku poziciju zemlje", rekao je Svilanović.

On smatra da će, s obzirom na aktuelne burne događaje u svetu, istrajavanje na neutralnoj politici biti sve teže.

"Ipak, uveren sam da će Srbija naredne godine, nakon preuzimanja predsedavanja OEBS-om, umeti da baš u tako teškoj situaciji pokaže da ume i može više nego što drugi očekuju", rekao je Svilnović.

Nemački politički analitičar Bodo Veber ukazuje da je spoljna politika Srbije bila na početku suštinske tranzicije baš kada je, iznenada, izbila ukrajinska kriza i sukob Zapad-Rusija.

Veber za Tanjug objašnjava da je Srbija stupila u tranziciju iz jedne, kako kaže, u suštini neizgrađene spoljne politike, u kojoj je odnos prema "starim saveznicima", tj. prvenstveno Rusiji kao deo nasleđa bliske prošlosti, već dobrim delom bio derogirao u neku vrstu folklora za ograničenu političku upotrebu, te kao teret ekonomske cene ranije podrške, koja je preokretom zvaničnog Beograda po pitanju Kosova tokom dijaloga bila izgubila svaku osnovu.

"Ukrajinska kriza je tu upravo započetu, mučnu tranziciju na surov način gurnula u prvi plan - i to u kontekstu presudnog trenutka za vladu, kad se suočava sa presudnim reformskim izazovima, od kojih zavisi socijalna i ekonomska stabilnost zemlje", kaže Veber i dodaje da odatle proizlazi trenutno "laviranje zvaničnog Beograda i očigledna nelagoda kod ključnih aktera, koju je lako prepoznati".

On smatra da je balansiranje Srbije u spoljnoj politici kratkoročnog karaktera, kao sto je, po njegovom mišljenju, i trenutna politika EU i SAD prema Rusiji reaktivne naravi.

Po njegovom mišljenju, otvara se pitanje srednjoročne i dugoročne strategije Beograda, jer evropske integracije već srednjorocno znače prekid veza sa Rusijom, ne veza uopšte, već tradicionalnih veza, a time i kraj značajnijeg geopolitičkog uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu.

Imajući u vidu da Srbija uskoro preuzima predsedavanje OEBS-om, Veber ocenjuje da će pritisci rasti, ali, u ograničenom obimu:

"Strukture OEBS prilično odgovaraju političkom pristupu ''neutralnosti'' zvaničnog Beograda prema ratu u Ukrajini", kaže Veber, inače viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu.

Novinar lista "Ekonomist" Tim Džuda smartra da će eventualna promena spoljne politike Srbije presudno zavisiti od razvoja situacije u Ukrajini.

"Ako primirje ostane na snazi i Ukrajina postepeno počne da pada u zaborav, a sankcije prema Rusiji oslabe i ukinu se, onda je odgovor da se može očuvati neutralnost, ali, ako je ovo samo privremena pauza i proruski pobunjenici pokrenu veću ofanzivu, onda sigurno ne", rekao je Džuda za Tanjug.

U drugom slučaju će rat u Ukrajini poprimiti veće razmere i zapadne zemlje će biti uvučene u to, a "jedna mala zemlja na marginama neće moći da sedi na dve stolice", smatra Džuda i ističe da u tom slučaju ne bi bilo ništa od Južnog toka.

"A, ako Rusija zavrne gas Evropi, ili u borbama dođe do uništenja ili sabotaže gasovoda, onda će se Srbija sigurno smrzavati", uveren je britanski novinar koji je svojevremeno bio dopisnik sa Balkana.

Ipak, ako se ostane pri prvoj opciji, Ukrajinci već govore o hrvatskom modelu, što, kaže on, znači: "primirje sada, dok (Ukrajina) za nekoliko godina ne obnovi oružane snage i onda pokuša da eliminiše Novorusiju, kao što je eliminisana Krajina".

To treba da zabrine Srbiju, smatra on, mada, dodaje, postoji velika razlika, jer "Rusija nije Srbija".

Da je trenutno spoljnopolitičko pozicioniranje Srbije iznuđeno spoljnopolitičkom dinamikom, uslovljenom pre svega trenutnim dešavanjima u Ukrajini, smatra Igor Novaković, istraživac pri ISAC Fondu.

On, međutim, ocenjuje da je dosadašnji spoljnopolitički pravac, od 2007. godine naovamo, praktično doveo Srbiju u središte trenutne spoljnopolitičke tenzije i da se čini da se sadašnje odluke donose pre svega na ad-hoc bazi, bez strategijskog i vrednosnog pristupa.

"Politička elita treba da razmisli o donošenju spoljnopolitičke strategije, koja trenutno ne postoji, kao dokumenta kojim bi se definisali pravci spoljne politike u periodu do pristupanja, i postavila vizija mesta i uloge Srbije kao clanice EU", rekao je Novaković Tanjugu.

Srbija je, kako podseća, kandidat za članstvo u EU, porodicu naroda koja neformalno već 40, a formalno 30 godina u većoj ili manjoj meri usklađuje spoljnu politiku.

"Tako da Srbija, kao već pridruženi član evropske porodice, treba da postavlja sebe što više uz zajedničke stavove država članica", smatra Novaković.

"U svakom slučaju, usaglašavanje je stvar postupnosti, ali mora da bude što više vidljivo, strateško i dakako ne ad-hoc", objašnjava on.

Kada je reč o eventualnim pritiscima na Srbiju da uskladi spoljnu politiku sa EU, Novaković kaže da je pristupanje EU naš izbor i da smo se mi "kao država obavezali na osnovu sopstvene želje", a da pritisak postoji i sa druge strane, mada medijski nije vidljiv.

"Ako ne znamo gde idemo i gde sebe vidimo, jedini izbor je stalni pritisak sa dve ili vise strana", zaključuje on.

autor: VV izvor: Tanjug
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side