09.12.2018 Beograd

TS: Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije ističe, izada nove nije počela

TS: Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije ističe, izada nove nije počela
Transparentnost Srbija ukazala je danas, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije 9. decembra, da još nije započeta izrada nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije iako ističe prethodna za period 2013-2018, kao i da većina mera koje su uz snažnu promociju predstavljene pre pet godina nije ni realizovana, dok one formalno ispunjene uglavnom nisu donele očekivane rezultate.


"Državni organi Srbije odstupili su i od osnovnih načela iz pomenute Strategije. Tako je 'vladavina prava' redovno žrtva političkog interesa, za šta su najočigledniji primer masovno nezakonito v.d. stanje u javnim preduzećima i nedosledno uklanjanje nelegalnih objekata. Proklamovana 'nulta tolerancija na korupciju' nije rezultirala kažnjavanjem svih zloupotreba", ocenila je TS.

Kako je u saopštenju navedeno, nasuprot strategijom najavljenog kažnjavanja zloupotreba, tužilaštvo je ostavilo javnost bez obrazloženog odgovora na pitanje zbog čega nije preduzeto krivično gonjenje i u nekim slučajevima sumnji koji su podrobno izloženi u medijima (npr. "novogodišnja jelka", "tetka iz Kanade" i slično).

"Načelo 'odgovornosti' takođe je ostalo mrtvo slovo na papiru – Narodna skupština i Vlada nisu razrešili nijednog rukovodioca institucije koji nije ispunio svoje obaveze iz strateških akata", navela je TS i dodala da ni u oblasti prevencije korupcije, između ostalog, još nije uspostavljena obaveza ministarstava da utvrde rizike od korupcije u postupku pripreme propisa.

Povodom ponovo najavljenog usvajanja Zakona o ispitivanju porekla imovine, TS je ukazala da u Srbiji već postoje propisi koji omogućavaju kontrolu i oduzimanje nezakonitih prihoda, i da bi osnova za bilo kakvu raspravu o novom zakonu trebalo da bude objašnjenje zbog čega postojeći poreski, krivični i antikorupcijski propisi nisu doneli rezultate koji se očekuju od novog akta.

"Vlada je odustala od uvođenja krivičnog dela 'nezakonitog bogaćenja', što je bilo predviđeno Akcionim planom iz 2013. Ta norma je trebalo da omogući krivično gonjenje javnog funkcionera za 'znatno uvećanje imovine koje ne može razumno objasniti s obzirom na njegova zakonita primanja'. Da je usvojeno, ovakvo zakonsko rešenje značajno bi olakšalo gonjenje korupcije u slučajevima kada za tako nešto postoji volja", dodala je TS.

Kako je navedeno, Agencija za borbu protiv korupcije je od februara 2018. prestala s dobrom praksom da javno upozorava na uočene nedostatke u propisima, a transparentnost u radu organa vlasti nije obezbeđena kada je reč o bitnim odlukama o raspolaganju javnom imovinom, čak ni nakon obavezujućih odluka poverenika za informacije.

Narodna skupština, koja bi trebalo da prati sprovođenje svojih zaključaka povodom izveštaja nezavisnih državnih organa, samo je jednom (2014) uopšte donela te zaključke, dodaje se u saopštenju.

Kada je reč o kontroli finansiranja političkih stranaka i kontroli imovine i prihoda javnih funkcionera, pomak nije ostvaren ni na normativnom nivou, dok je lobiranje uređeno tek nedavno, ali na nepotpun način.

Nije unapređeno ni učešće javnosti u praćenju trošenja budžetskih sredstava, kako je bilo predviđeno Strategijom iz 2013, a nije obezbeđen ni zakonski minimum - da Vlada podnosi završni račun, a da Skupština o njemu raspravlja, ocenila je TS.

"Rizici od korupcije u oblasti javno-privatnih partnerstava i koncesija, ne samo da nisu umanjeni, već se ovaj vid raspolaganja javnim sredstvima učestalo praktikuje kroz direktne dogovore državnih organa sa privatnim partnerima, bez nadmetanja i transparentnosti, uz pozivanje na međudržavne ugovore o saradnji", navedeno je u saopštenju.

Uprkos ciljevima postavljenim u Strategiji čiji petogodišnji period ističe, broj osuđenih za primanje i davanje mita, ili trgovin uticajem, ne samo da nije povećan, već je značajno smanjen, i to 2017. više nego duplo u odnosu na 2012. godinu - sa 116 na 55, dok je kod kažnjavanja zloupotrebe službenog položaja podbačaj nešto manji.

"Nije povećan ni broj prijavljenih slučajeva korupcije i pored toga što je u međuvremenu usvojen Zakon o zaštiti uzbunjivača, a neki od njih su dobili zaštitu od otkaza. Sudeći po nalazima istraživanja o korupciji i percepciji korupcije, nema osnova da se zaključi da je manji broj otkrivenih i kažnjenih slučajeva posledica smanjenja ukupnog nivoa korupcije", konstatovala je TS.

Prema navodima te organizacije, godinama najavljivana nova organizacija pravosudnih organa za borbu protiv korupcije, mogućnost angažovanja finansijskih forenzičara, zakonske mere za oduzimanje imovine, vođenje finansijske istrage uporedo sa krivičnom - jesu šansa za bolje rezultate u borbi protiv korupcije, ali praksa pokazuje da zakonska i institucionalna rešenja nisu "čarobni štapić" u situaciji kada izostaje ispitivanje politički osetljivih predmeta.

"Nije realno očekivati ni da će tužioci biti išta spremniji da postupaju u takvim predmetima, ukoliko se u telu koje odlučuje o njihovom izboru, razrešenju i napredovanju smanji udeo javnih tužilaca, kao što predviđa aktuelni predlog izmena Ustava", upozorila je TS.

Međunarodni dan borbe protiv korupcije ustanovila je Generalna skupština UN jer je 9. decembra 2003. godine počelo potpisivanje pomenute Konvencije UN protiv korupcije.

autor: VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side