20.03.2017 Hag

Tužioci: Tuđman i Prlić ključni učesnici zločinačkog poduhvata u BiH

Tužioci: Tuđman i Prlić ključni učesnici zločinačkog poduhvata u BiH Foto: pixabay
Tužioci Haškog tribunala odbacili su danas tvrdnje ratnog lidera Hrvata u BiH Jadranka Prlića da samoproglašena Hrvatska Republika Herceg-Bosna (HRHB) u BiH nije bila plod zločinačkog udruženja, naglašavajući da dokazi pokazuju da je upravo suprotno i da je Prlić bio "ključni čovek" tog poduhvata, zajedno s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom.

Prlića, koji je bio predsednik Vlade HRHB, Tribunal je, u martu 2013, osudio na 25 godina zatvora zbog zločina nad muslimanskim stanovništvom u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni, 1993-94. Petorici Prlićevih saradnika, sud je tada izrekao kazne od 10 do 20 godina zatvora.

Presudom je utvrđeno da su ti zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu s hrvatskim predsednikom Tuđmanom, čiji je cilj bilo uspostavljanje "hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine", nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.

Cilj stvaranja tog entiteta, HRHB, po presudi je bilo "ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda", budući da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on "ili ujedini s Hrvatskom, u slučaju raspada BiH" ili ostane u BiH "s tesnim vezama s Hrvatskom".

Odgovarajući na Prlićeve tvrdnje, tokom današnje rasprave o žalbi koje su nepravosnažno osuđeni, ali i Tužilaštvo uložili na presudu, tužilac Daglas Stringer (Douglas) ukazao je da su hrvatske snage počinile niz zločina nad Muslimanima po istom obrascu, realizujući udruženi zločinački poduhvat.

Cilj tog poduhvata, koji je trajao od januara 1993. do aprila 1994. bila je "promena etničke ravnoteže" na tom području, "etničkim čišćenjem" Muslimana, kao što je, na osnovu dokaza, utvrđeno prvostepenom presudom.

Sprovođenje tog poduhvata predvodio je i podržavao hrvatski predsednik Tuđman, koji je, po prvostepenoj presudi, zagovarao podelu BiH između Hrvatske i Srbije.

Tužilac Stringer citirao je reči tadašnjeg ambasadora SAD u Zagrebu Pitera Galbrajta (Peter Gallbraith) koji je na suđenju posvedočio da je Tuđman "verovao da bi značajni delovi BiH trebalo da budu deo Hrvatske".

Iste Tuđmanove pretenzije, po tužiocu, vidljive su iz njegovih reči da je HRHB ključna za "očuvanje hrvatske državnosti" i da je vreme da se hrvatski narod okupi u "najširim granicama".

Po Stringeru, to je dokaz da je "ponovno ujedinjenje hrvatskog naroda u Hrvatskoj i BiH bilo svrha udruženog zločinačkog poduhvata". Za to je bilo potrebno promeniti etničku strukturu HRHB na čijim su delovima Muslimani bili u većini, što su hrvatski lideri dobro znali.

Ilustrujući da su učesnici u zločinačkom poduhvatu u tome uspeli, zastupnik optužbe precizirao je da je u opštini Stolac pre rata bilo 8.000 Muslimana, a u jesen 1993. nije ostao nijedan.

O tome je lokalni hrvatski lider izvestio Tuđmana u septembru 1993, ističući da su, umesto Muslimana, u Stolac naseljene hrvatske izbeglice.

Tužiteljka Katrina Gustavson (Catrina Gustafšon) podvukla je da je Jadranko Prlić igrao "ključnu ulogu" u odnosima s Tuđmanom i drugim hrvatskim liderima, te da su delili "zajedničku zločinačku nameru".

Pozivajući se na prepise snimljenih razgovora koje je Tuđman, u septembru 1992, vodio s Prlićem i drugima, tužiteljka je naznačila da je Tuđmanova vizija za BiH bila širenje hrvatskih granica u okvire Banovine iz 1939. godine, što je on smatrao neophodnim za odbranu hrvatske državnosti.

"Hrvatski entitet u BiH ne sme, pritom, imati previše Muslimana i Srba", rekao je Tuđman tada po transkriptu koji je citirala zastupnica optužbe.

Zbog "neprirodnih granica sadašnje hrvatske države", smatrao je Tuđman, "moramo imati hrvatsku vlast u Hercegovini".

Time je tužiteljka odbacila jutrošnju Prlićevu tvrdnju da je HRHB bila "privremena" tvorevina.

Na tvrdnju Prlića da je Tuđman stalno podržavao nezavisnost i suverenitet BiH, Gustavsonova je uzvratila da je istina da je hrvatski predsednik to činio javno, zbog međunarodne zajednice, ali da je u privatnim razgovorima zagovarao HRHB.

Tužiteljka je iz ratnog dnevnika generala Ratka Mladića citirala da je Mladić 1993. s Prlićem, Slobodanom Praljkom i drugim liderima HRHB razgovarao o "podeli BiH" uz stvaranje kantona u koji bi "Muslimani mogli da odu".

Pobijajući Prlićevu tvrdnju da je HRHB bila osnovana i delovala u skladu s Vens-Ovenovim mirovnim planom, tužilac Stringer citirao je reči američkog diplomate Herberta Okuna koji je na tom planu radio, da je hrvatska interpretacija "nezakonita" i "suprotna" samom planu.

Vođstvo Hrvatske i HRHB iskoristilo je taj mirovni plan kao izgovor za ostvarivanje svojih teritorijalnih pretenzija, kazao je tužilac Stringer.

Nasuprot tvrdnji odbrane, Prlić je, po Tužilaštvu, u januaru i aprilu 1993. uputio dva ultimatuma Armiji BiH da se potčini Hrvatskom veću odbrane (HVO), a kada je ultimatum odbijen, usledili su napadi na muslimanska naselja tokom kojih je HVO počinila brojne zločine.

U maju te godine, HVO je, uz ključno učešće svih optuženih, napala hiljade Muslimana u zapadnom Mostaru i proterala ih u istočni deo grada, koji je zatim mesecima granatirala.

Tužilac Stringer rekao je da su hiljade Muslimana tog leta nezakonito zatočene u mreži zatočeničkih logora HVO, pod neljudskim uslovima, a puštani su tek pošto bi obećali da će napustiti HRHB.

U oktobru 1993, hrvatske snage počinile su masakr nad 28 civilia u selu Stupni Do kod Vareša, a nepravosnažno osuđeni Slobodan Praljak i Milivoj Petković pokušali su da taj zločin zataškaju.

U nastavku rasprave, Tribunal će sutra raspravljati o žalbi drugooptuženog Bruna Stojića.

Tribunal je 2013. izrekao kaznu od 20 godina zatvora Stojiću, ;ministru odbrane HRHB, kao i načelniku Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane Slobodanu Praljku (HVO) i zameniku komandanta HVO Milivoju Petkoviću.

Valentin Ćorić, komandant vojne policije HVO, osuđen je na 16 godina zatvora, a predsednik komisije za razmenu zarobljenika HRHB Berislav Pušić na zatvorsku kaznu od 10 godina.

Pušić ne prisustvuje raspravi o žalbama, budući da je praktično izdržao kaznu.

O njihovim žalbama, ali i o žalbi Tužilaštva koje je zatražilo oštrije kazne, Tribunal će raspravljati do 28. marta.

Prlić i ostali proglašeni su krivim za kampanju progona Muslimana iz osam opština u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni od proleća 1993. do proleća 1994. koja je uključivala ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, ;prinudni rad i protivpravno terorisanje civila.

Ta zlodela - kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja rata i teške povrede ženevskih konvencija - počinjena su u opštinama Mostar, Čapljina, Ljubuški, Prozor, Stolac, Vareš, Gornji Vakuf i Jablanica.

Svi optuženi su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu, a u septembru iste godine su pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja, krajem ;aprila 2006.

Od okončanja suđenja u februaru 2011, Prlić i saoptuženi bili su, takođe, na privremenoj slobodi u Hrvatskoj, ali su od izricanja presude, u martu 2013, svi ponovo u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, osim Pušića, koji je kaznu već izdržao, ali su tužioci žalbom zatražili da ona bude produžena.

autor: JU izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Radosavljević: Razlaz između DS i PSG pripreman duže vreme Radosavljević: Razlaz između DS i PSG pripreman duže vreme

    Politikolog Duško Radosavljević ocenio je danas da je razilaženje Demokratske stranke (DS) i Pokreta slobodnih građana (PSG) najverovatnije nešto što je planirano duže vreme i da je deo strategije.On smatra i da je Ustav i priča o saradnji na pisanju tog dokumenta "samo povod da se saradnja obustavi".

  • YUTA: Prema prvim informacijama nema srpskih državljana među poginulima i povređenima YUTA: Prema prvim informacijama nema srpskih državljana među poginulima i povređenima

    Grupa turista iz Novog Sada nalazila se u aveniji u Barseloni u trenutku teroističkog napada, ali je bezbedno evakuisana sa lica mesta i prema prvim informacijama među poginulima i povređenima nema srpskih državljana, rekao je agenciji Beta direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić.

  • Lokalizovan požar u Subotici Lokalizovan požar u Subotici

    Požar u hotelu "Glorija" u Subotici lokalizovan je, saopštio je danas MUP i dodao da u tom požaru nije bilo povređenih.

  • Tači: Međusobno priznanje način da se jednom zauvek stavi tačka na sve sporove Tači: Međusobno priznanje način da se jednom zauvek stavi tačka na sve sporove

    Predsednik Kosova Hašim Tači ocenio je danas da da bi sadašnjim tempom pregovora do normalizacije odnosa Beograda i Prištine moglo da dođe za 100 godina, te da je sporazum o međuosbnom priznanju jedini način da se jednom zauvek stavi tačka na sve sporove između Srba i Albanaca.

  • Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o elektronskom dokumentu Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o elektronskom dokumentu

    Vlada Srbije usvojila je danas Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju koji omogućava da se elektronski dokumenti priznaju kao i papirni ali i različite nivoe identifikacije fizičkih i pravnih lica.

  • Mali: Brankov most će biti završen pre kraja godine Mali: Brankov most će biti završen pre kraja godine

    Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je danas da će radovi na Brankovom mostu biti završeni za dva ili dva i po meseca.

  • Jovanović: Očekivana i podmukla odluka Jankovića Jovanović: Očekivana i podmukla odluka Jankovića

    Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je danas da je "očekivana i podmukla" odluka lidera Pokret slobodnih građana Saše Jankovića da prekine, kako je rekao, navodnu saradnju sa Demokratskom strankom.

  • Ružić: Očekivano razilaženje DS i PSG Ružić: Očekivano razilaženje DS i PSG

    Ministar državne uprave i lokalne samouprave i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) Branko Ružić izjavio je danas da nije neočekivano razilaženje Demokratske stranke (DS) i Pokreta slobodnih građana (PSG).

  • Goati: PSG će bez DS imati slabiji rezultat u Beogradu Goati: PSG će bez DS imati slabiji rezultat u Beogradu

    Odluka Pokreta slobodnih građana (PSG) da više ne sarađuje s Demokratskom strankom zbog predloženih izmena Ustava i njene spremnosti da o tome razgovara s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao posledicu će imati slabiji rezultat PSG u Beogradu, jer taj pokret nema infrastrukturu koju DS poseduje, izjavio je danas politički analitičar Vladimir Goati.

  • Obnova KBC Dragiša Mišović u septembru, Tiršove u oktobru Obnova KBC Dragiša Mišović u septembru, Tiršove u oktobru

    Radovi na obnovi kliničko-bolničkog centra "Dragiša Mišović" trebalo bi da počnu polovinom septembra, dok će radovi na sanaciji fasade i terasa na Univerzitetskoj dečjoj klinici "Tiršova" početi u oktobru, najavila je danas predsednica Koordinacionog tela za podršku rekonstrukciji i izgradnji kliničkih centara Zorana Mihajlović.

  • Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd i Lokalni front o razlazu PSG i DS Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd i Lokalni front o razlazu PSG i DS

    Udruženja građana Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd i Lokalni front ocenili su danas da nije dobro što je Pokret slobodnih građana (PSG) Saše Jankovića odlučio da obustavi saradnju s Demokratskom strankom (DS), ali da ne žele da ulaze u razloge zašto se to desilo.

  • Đurić: UNMIK neprijatan svedok, pokušavaju da ga sklone Đurić: UNMIK neprijatan svedok, pokušavaju da ga sklone

    Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da je Srbija na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija braneći sebe branila međunarodno pravo, dok su drugi potkopavali temelje međunarodnih principa.

  • Zoran Živković: Ne komentarišem dešavanja u drugim strankama Zoran Živković: Ne komentarišem dešavanja u drugim strankama

    Predsednik Nove stranke Zoran Živković danas nije želeo da komentariše odluku Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića da obustavi planove o izbornoj saradnji s Demokratskom strankom, istakavši da je to njegov principijelan stav.

Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side