Taj ugovor bi overavale sudije ili javni beležnici, a pored ostalog regulisao bi i visinu naknade razumnih troškova izazvanih nošenjem i rađanjem za drugog koje bi se dozvolilo samo ukoliko žena ne može da začne prirodnim putem.
Ta značajna novina predviđena je prednacrtom Građanskog zakonika u cilju ostvarivanja odnosno proširivanja prava na zasnivanje porodice, u slučaju kada se porodica ne može zasnovati na drugi način, ni prirodnim putem, ni drugim postupcima biomedicinski potpomognutog začeća, izjavila je Olivera Cvejić Jančić iz radne grupe za izradu zakonika.
Za ovaj način zasnivanja porodice je izuzetno važno to što bi bar jedan od supružnika, ili vanbračnih partnera, bio biološki odnosno genetski roditelj deteta, a moguće je da to budu i oba, naglasila je Cvejić, ističući da se zbog toga ne može porediti sa usvojenjem.
Ona je napomenula da rađanje za drugog ne bi moglo da se koristi ukoliko ne postoje medicinski razlozi zbog kojih jedna žena ne može prirodnim putem da začne.
“Ne bi moglo da se koristi u slučaju da nema smetnji ili kada iz medicinskih razloga nije poželjno da žena nosi i rodi dete, na primer zbog prenosa naslednih bolesti na dete”, istakla je Cvejić Jančić.
Odnosi između majke koja će nositi i roditi dete za drugog i supružnika ili vanbračnih partnera koji će preuzeti dete posle rođenja, kako je ukazala, uređivali bi se ugovorom, koji bi bio overen od sudije ili javnog beležnika.
Ugovor ne bi bio dozvoljen između bliskih srodnika između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka, ali pošto u uporednom pravu ima i suprotnih rešenja pisci prednacrta zakonika su ostavili otvoreno pitanje, u vidu alternartive.
Tako bi mogla da bude predviđena i mogućnost da ugovor bude zaključen između bliskih srodnika ukoliko se radi o “potpunoj, gestacijskoj surogaciji – kada se za oplodnju koriste isključivo oplodne ćelije budućih roditelja”, objasnila je profesorka.
Ugovorom bi trebalo da bude ugovorena i visina naknade razumnih troškova izazvanih nošenjem i rađanjem za drugog, kao što su troškovi za gubitak zarade, medicinskih usluga, smeštaja, posebne ili pojačane ishrane surogat majke i slično, navela je Cvejić Jančić.
Prilikom predviđanja “surogat materinstva” pisci prednacrta građanskog zakonika imali su u vidu da imućniji parovi ovaj postupak realizuju u inostranstvu uz mnogo veće troškove i mnogo veće probleme nego kada im je to dostupno i u našoj zemlji.
Rađanje za drugog je predviđeno u Rusiji, Ukrajini, Gruziji, Grčkoj, Izraelu, Engleskoj, Belgiji, Holandiji, Indiji, u pojedinim državama SAD i Australije, u Kanadi i drugim
O surogat majčinstvu pisao je nedeljnik Novi magazin.