VOICE: Interpretacija NATO intervencije u Srbiji je prepuna laži i manipulacija
23.05.2020 Novi Sad

VOICE: Interpretacija NATO intervencije u Srbiji je prepuna laži i manipulacija

VOICE: Interpretacija NATO intervencije u Srbiji je prepuna laži i manipulacija
Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) piše da se NATO intervencija na SR Jugoslaviju i danas, 21 godinu kasnije, koristi kao instrument za reinterpretaciju prošlosti kako bi krivicu za ratove '90-tih, a naročito ratne sukobe na Kosovu, pripisali pre svega stranom faktoru, dok istovremeno u Srbiji "vlast manipuliše žrtvama i slavi ratne zločince".

"Time se pothranjuje narativ koji zanemaruje zločine Srbije i glorifikuje njenu politiku koja je ratovima u velikoj meri orkestrirala", navodi VOICE.

Direktor Vojvođanskog građanskog centra Željko Stanetić ocenio je da je društvo u Srbiji ostavljeno bez najvažnije karike za razumevanje nekog događaja, a to je kontekst u kom se odigrao.

"U Srbiji, u dominantnom narativu, rat na Kosovu je počeo 24. marta i završio se 12. juna 1999. godine, iako je oružani sukob na Kosovu započeo početkom 1998. godine, nakon što su Vojska Jugoslavije i MUP Srbije započeli represivnu odmazdu protiv civilnih ciljeva u kosovskim selima zbog sukoba sa OVK", kazala je istoričarka Marijana Toma.

VOICE navodi da je jedna od najčešće zloupotrebljavanih dezinformacija ta da se NATO intervencija na SRJ zvala "Milosrdni anđeo", što je laž, pošto se zvala "Operacija Saveznička sila".

"Milosrdni anđeo je, zapravo, sintagma koju su skovale srpske vlasti kako bi dodatno učvrstili osećaj straha i mržnje prema međunarodnoj zajednici", piše VOICE.

"Netačna i obmanjujuća interpretacija istorije svakako odgovara nacionalističkoj političkoj eliti, koja negovanjem ovakvog narativa za nove generacije stvara potencijal za mobilisanje za nove konflitke u budućnosti", ocenila je Marijana Toma.

VOICE navodi da se početkom NATO intervencije masovno sistematsko kršenje ljudskih prava kosovskih Albanaca intenziviralo i širom Kosova organizovana su ubistva albanskog civilnog stanovništva od strane srpskih policijskih, vojnih i takozvanih paravojnih jedinica.

"Ostaci mnogih civlnih žrtava koje su ubijene tokom NATO intervencije pronađeni su u masovnim grobnicama u Batajnici, Petrovom Selu, u blizini jezera Perućac i u selu Rudnica, gde su organizovano prevoženi sa Kosova. Vlast u Srbiji se već više od 20 godina gotovo nije ni osvrnula na zločine koji su se desili za vreme NATO intervencije nad civilima albanske nacionalnosti. Jedan od retkih izuzetaka je period pred izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, kada je 'pronađena' masovna grobnica kod Batajnice, dakle u predgrađu jedne evropske metropole, i kada je izbila afera Hladnjača", podseća VOICE.

U članku se navodi da je odnos Srbije prema srpskim žrtavama NATO intervencije vrlo problematičan, što se prvenstveno ogleda u nepostojanju zvaničnog državnog popisa žrtava.

"Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo sačinila je detaljan popis stanovništva SR Jugoslavije koje je stradalo tokom NATO intervencije. Taj popis jasno ukazuje na to da je žrtava NATO intervencije bilo 754. Kada su civilne žrtve u pitanju, 207 je bilo srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 albanske nacionalnosti, 14 civila romske i 14 civila drugih nacionalnosti", navodi VOICE.

Programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava Marko Milosavljević rekao je da su, zajedno sa promocijama osuđenih ratnih zločinaca, uspostavljene državne komemoracije koje služe najviše tome da monopolizuje novu državnu vlast koja radikalno zaboravlja žrtve drugih nacionalnosti, a "u pauzama od 24. marta do 24. marta slavi osuđene ratne zločince".

"Suštinski odnos države se meri u tome što se kroz memorijalizaciju NATO intervencije više obeležava kolektivni vojni poraz jedne države-nacije kroz zvanične komemoracije, a ne ljudi koji su u određenom kontekstu ubijeni. Na taj način više se glorifikuje smrt, nego što se odaje poštovanje ljudima koji su preminuli", ocenio je Milosavljević.

Prema njegovim rečima, potrebno je da postoji više glasova u politici i društvu u Srbiji koji bi u otklonu od nacionalističkog monopola nad sećanjem, stvorili novu kulturu nade a ne poniženja za sve građane Srbije.

autor: KP izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side