03.04.2019 Beograd

Zločin bez kazne: 27 godina od ubistva civila u Bijeljini

Zločin bez kazne: 27 godina od ubistva civila u Bijeljini Foto: Ron Haviv
Drugog aprila 1992. godine ubijeno je 13 civila. Zločin su, po svemu sudeći, izvršili pripadnici Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana, a jednog od njih s nogom iznad ubijene Ajše Šabanović fotografisao je Ron Haviv. Ima i preživelih svedoka, ali ni 27 godina od zločina i četiri godine po podnošenju krivične prijave Tužilaštvu za ratne zločine (Srbije), nema ni naznaka da će krivci odgovarati

Posle ubistva majke, oca i brata ostali smo u Bijeljini još skoro dva meseca, dok maja 1992. nismo uspelo da napustimo grad, priča drhtavim glasom Alma Pečković.

Zatim nastavlja pitanjem: “Znate li kako je bilo nakon toga – među svim tim telima tražiti svoje?” Ističe da su, uprkos ubistvu najbližih, živeli još ta skoro dva meseca u tom gradu, stalno u strahu hoće li i njih ubiti.

“U jednom danu ubili su 13 golorukih civila. I niko za to nije osuđen”, objašnjava Alma.

Danas, 27. godina nakon tog zločina, nema epiloga ovog slučaja. Za ubistvo civila u Bijeljini niko nikada nije odgovarao. To je neverovatno ako se zna da je ratni fotograf Ron Haviv 2. aprila 1992. snimio pripadnika Srpske dobrovoljačke garde s podignutom čizmom iznad glave Almine majke Ajše Šabanović, pored koje su još bila tela Abdurahmana Pajazita i njegove žene.

U trenutku fotografisanja arkanovaca Haviv je video i Alminog brata Admira, koji je pokušavao da pobegne iz podruma, ali je ubijen dok je trčao preko dvorišta.
“Znate li kako je to kada ste svesni da i nakon 27 godina niko nije odgovarao za taj zločin?”, pita Alma.

Odgovor na to pitanje već godinama nema ni Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu.

 

ISTRAGA BEZ ISTRAGE: U razgovoru za Novi magazin, nakon sastanaka 24. marta ove godine u Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu, Alma zajedno sa svojim suprugom Seadom ističe da se i nakon 27 godina od ubistva civila u Bijeljini 2. aprila 1992. godine istraga nije pomerila sa mrtve tačke.
“Podneli smo krivičnu prijavu protiv NN lica još 2015. godine, ali i to nije pokrenulo ovaj slučaj”, objašnjava Sead.

Sada su došli u Beograd kako bi se upoznali s novim zamenikom tužioca koji je preuzeo ovaj predmet.

“Pre tri meseca promenjen je postupajući zamenik tužioca. Nije nam bilo jasno šta se desilo i zašto je došlo do promene, tako da smo došli u Beograd da vidimo o čemu se radi”, kaže Sead.

Istragu u ovom predmetu, zavedenom pod KTNI 2/15, do polovine prošle godine najpre je vodio zamenik tužioca za ratne zločine Milan Petrović. Nakon njegovog odlaska u penziju slučaj je u julu prošle godine preuzeo tužilac Svetislav Rabrenović, da bi potom tužiteljka za ratne zločine Snežana Stanojković umesto njega postavila Ognjena Đukića.

Na pitanje novinara Novog magazina nadaju li se da će se ovaj zločin u Bijeljini rasvetliti, Sead kaže da je prošlo mnogo vremena i trauma.

“Nadamo se da će osoba koja šutira našu majku, ali i ostali počinioci ovog zločina biti saslušani, privedeni i na kraju osuđeni”, ističe Sead.

Dodaje da su oni skoro izgubili nadu da će Tužilaštvo za ratne zločine uraditi bilo šta konkretno u ovom slučaju, ali da oni ne planiraju da odustanu.
Ističe da se, uprkos svemu, nada da će Tužilaštvo za ratne zločine otkriti sve jer, između ostalog, ima i novih detalja koje je u svojim svedočenjima rekao fotograf Ron Haviv.

 

NIKO NE ZOVE SVEDOKE: Sead napominje da nije posao ni njegov, ni njegove supruge da identifikuju lica koja su počinila zločin već da to treba da uradi Tužilaštvo za ratne zločine.

“Po pitanju identiteta ubica postoje indicije, ali ne želimo nikoga da optužujemo dok sud to ne dokaže”, kategoričani su Sead i Alma.

Svojevremeno je Alma Pečković u izjavi za dnevni list Danas navela nekoliko imena naoružanih ljudi koje su preživeli videli izlazeći iz podruma. I ona i njen suprug podsećaju upravo na preživele svedoke ovog zločina u Bijeljini, odnosno da se ne svodi ceo slučaj na jednu fotografiju. Iznenađujuće je da te svedoke još niko nije pozvao da daju iskaze o onome šta su videli u Bijeljini.
Nezavisno od svedoka, svako ko je video fotografiju Rona Haviva zna koliko je rečita; činjenica je da se na njoj vide pripadnici Srpske dobrovoljačke garde.
U javnosti se spekulisalo o sličnosti muškarca koji šutira ubijene civile sa Srđanom Golubovićem zvanim Di Džej Maks, nekadašnjim pripadnikom arkanovaca, ali on nikada nije procesuiran.

Inače, protiv njihovog vođe Željka Ražnatovića Arkana Haški tribunal je još 1997. podigao optužnicu za zločine protiv čovečnosti – ali ne za taj zločin – o čemu je javnost saznala nakon njegove smrti. Bio je optužen za zločine protiv čovečnosti koje su pripadnici njegove jedinice počinili septembra 1995. u Sanskom Mostu, na osnovu lične i komandne odgovornosti, ali ne i za zločin u Bijeljini.

Po pitanju očekivanja da li će ovaj slučaj dobiti sudski epilog, Alma i Sead kažu da im ne uliva nadu to što je na nedavnom sastanku u Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu zamenik tužioca pitao imaju li oni saznanja da li je Tužilaštvo u BiH radilo nešto po ovom pitanju.

“Isto to pitanje postavio mi je prethodni zamenik tužioca, ali pre četiri godine. To ukazuje da se ovom predmetu nije posvećivala velika pažnja jer za četiri godine mogli su od bosanskog tužilaštva da pribave šleper podataka”, zaključuje Sead. I naglašava da su oni uradili sve što je bilo u njihovoj moći i da sada sve ostaje na državnim institucijama.

“Mi dalje ne možemo. Uradili smo sve što smo mogli”, ističu Sead i Alma, uz napomenu da im taj zločin još teže pada jer ubice i dalje uživaju, šetaju, žive, dok njihovih najbližih već godinama nema.

 

Fotografija i film

Fotograf Ron Haviv iako je nedavno boravio u Beogradu nije želeo da daje izjave za srpske medije. On je prošle godine dao izjavu o zločinu u Bijeljini, ali u bosanskom tužilaštvu. Sada snima film “Biografija fotografije”.

Reč je o filmu koji prati “život” fotografije iz Bijeljine i njegove druge fotografije iz Paname. Inače, za fotografije sa prostora BiH Haviv je dobio brojna priznanja, ali i pretnje iz Srbije, zbog čega je njegovo saslušanje ipak obavljeno u Sarajevu marta 2017. godine.

 

Nataša Kandić: Stravičan zločin

“To ubistvo u Bijeljini dogodilo se u blizini bolnice i jedne buregdžijske radnje, u kući porodice Šabanović. U podrumu je bilo okupljeno petnaestoro ljudi, neki su izvedeni napolje. Izvedena je žena Šabanovića Ajša Šabanović, onda vlasnik buregdžijske radnje i njegova žena. Oni se vide na ulici Bijeljine, a u dvorištu su ubijeni neki drugi. To je stravičan zločin koji jesu počinili pripadnici Srpske dobrovoljačke garde”, kazala je Nataša Kandić, nekadašnja direktorka Fonda za humanitarno pravo, za Radio Slobodna Evropa 2016, i objasnila: “Ja sam porodicu srela pre možda petnaest godina, oni su tada bili uplašeni, nisu hteli da pokreću nikakav postupak, ali prošle godine ponovo sam ih srela i podneli su krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine.”
 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Belex eng
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side