Mesto predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija je svakako prestižno u sistemu UN. Generalna skupština je vrhovno telo u kome se nalaze 193 članice sa formalno jednakim pravima i dužnostima. Glavna dužnost predsednika je da vodi računa o poštovanju poslovnika, što je izuzetno važno, i da obezbedi nesmetano funkcionisanje Skupštine. Naizgled, radi se o ceremonijalnim pitanjima, ali je to ustvari složen i krajnje odgovoran posao. Za zemlju čiji kandidat biva izabran na ovu funkciju to je svakako značajno, pre svega za njen opšti međunarodni ugled. Nikako ne treba računati na „sitne”, dnevne koristi, kaže bivši ambasador u UN Pavle Jevremović.
Koje su dužnosti predsedavajućeg i na koji način je organizovan njegov rad?
On predsedava redovnim, a po pravilu i vanrednim zasedanjima Generalne skupštine, ukoliko ona bude sazvana za vreme trajanja njegovog jednogodišnjeg mandata. Uz predsednika bira se i 21 potpredsednik. Pri izboru potpredsednika vodi se računa o ravnomernoj regionalnoj zastupljenosti. Inače kandidata za Predsednika, kao i potpredsednika, predlažu regionalne grupe kojih ima pet. To su: zemlje Latinske Amerike i Kariba, afričke zemlje, Azije, grupa zemalja Zapadne Evrope, zemlje Istočne Evrope kojoj pripada i Srbija. Za predsednika narednog, 67 zasedanja Generalne skupštine došao je red na naš region, Istočnu Evropu. Kandidovanje i de facto izbor počinje i završava se u regionalnoj grupi. Generalna skupština glasa, po pravilu jednoglasno, za kandidata oko koga se usaglasila regionalna grupa. Preglasavanje u Generalnoj skupštini je nezamislivo jer bi predstavljalo svojevrsnu degradaciju Skupštine i njenog tako izabranog predsednika. Za regionalnu grupu koja ne može da se dogovori oko kandidata to bi bilo ravno političkom skandalu, mera neozbiljnosti i neodgovornosti prema Generalnoj skupštini.
Pretpostavka je da se na mesto predsednika bira ličnost od ugleda i van njegove zemlje i regiona iz koga dolazi, sa proverenim diplomatskim i državničkim iskustvom. Na tom mestu su bili predsednici država i ministri inostranih poslova. Dakle, lični profil i profesionalno iskustvo imaju uticaja kod izbora kandidata. Kandidatura se utvrđuje početkom leta, par meseci pre početka redovnog zasedanja Skupštine u septembru.
Na koji je način organizovan rad tih grupa i kako donose odluke?
Regionalne grupe održavaju redovne radne sastanke, na tzv. radnim ručkovima, svakog meseca, na kojima se dogovaraju o različitim pitanjima, pre svega kandidaturama za brojna radna tela UN, uključujući i kandidate za predsednika Generalne skupštine UN. Domaćin i predsedavajući na ovim ručkovima-sastancima je svakog meseca druga zemlja članica. Razume se i trošak za ovaj ručak je na teret domaćina.
Kada je reč o kandidatima za predsedavajućeg Generalne skupštine, po pravilu se postiže dogovor o jednoj ličnosti. Reč je o jednom civilizovanom procesu, a sasvim je normalno da se grupa dogovori i izađe sa jednim kandidatom. Prošle godine je, na primer, kandidat bio Nepal, pa se pojavio i Katar. Na kraju je Katar dobio podršku grupe većinom glasova. Teoretski je moguće da se grupa ne usaglasi, ali tu vrstu političke nesposobnosti niko ne želi sebi da dozvoli.
Ima li predsedavajući veća ovlašćenja od drugih i da li može da snažnije podrži poziciju i interese zemlje iz koje dolazi?
Biti predsedavajući je ozbiljan i odgovoran posao. On mora strogo da poštuje pravila i procedure na neutralan način jer predsedava forumom na kome su svi članovi jednaki. Predsedavajući rukovodi sednicom, vodi računa o dnevnom redu, proglašava i zaključuje glasanje i radi druge poslove. Bilo bi krajnje nepristojno i nerazborito da povereni posao obavlja tako da protura agendu svoje zemlje.
Onog časa kad je izabran, on je predsedavajući svih članica. Prestižno mesto daje mogućnost da, na primer, u raznim konsultacijama zbog poštovanja prema predsedniku, druge zemlje imaju više obzira kada je reč o temi koja pogađa njegovu zemlju, ništa vise od toga. Predsednik svakako doprinosi ugledu svoje zemlje ukoliko posao obavlja korektno i u skladu sa procedurom i uz poštovanje prava i ravnopravnosti svih drugih zemalja.
Koje su ličnosti sa područja bivše Jugoslavije bile predsedavajuće?
Srđan Kerim iz Makedonije je na tu funkciju izabran 1997. godine za predsednika 62. zasedanja Generalne skupštine. Njegov takmac u regionu je i tada bila Litvanija, koja je sada takmac Srbije. Litvanija je tada povukla kandidaturu, pa je izabran Kerim.
Daleke 1977, za predsednika 37 zasedanja je bio izabran kandidat SFRJ Lazar Mojsov.
Koliko je vođenje kampanje važno za dobijanje mesta predsedavajućeg?
Ovde kampanja u klasičnom smislu ne pomaže mnogo, potreban je diplomatski rad „iza zavese“. Nisu dobre izjave da ce dobijanje kandidature biti dobro za nas oko pitanja Kosova. To može da bude kontraproduktivno, jer neke zemlje mogu da nas optuže za zloupotrebu funkcije predsednika. Indirektno izbor našeg kandidata mogao bi biti od koristi kao potvrda kvaliteta i zrelosti naše spoljne politike, ništa više od toga.