Sud će presuditi da nije bilo genocida

Ukoliko Srbija i Hrvatska žele da pregovaraju, uvek mogu od Međunarodnog suda pravde da traže odlaganje rasprave o tužbama za genocid, čemu će Sud u svakom slučaju udovoljiti. Ako ne bude volje Beograda i Zagreba da razgovaraju, Sud će o tužbama raspravljati tokom ove godine, kaže Marko Milanović, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Notingemu (Velika Britanija).

Da li posle početka sudske rasprave postoji neka mogućnost dogovornog rešavanja problema?

Ako dve strane žele da pregovaraju uvek mogu od Suda da traže da odloži raspravu. Ako ne stupe u suštinske pregovore do rasprave, ona će početi i trajaće verovatno nekoliko nedelja. Sud će posle rasprave početi da veća. Sve dok većanje traje i Srbija i Hrvatska mogu od Suda da traže da sačeka sa odlukom ukoliko su voljne da pregovaraju.

Da li Sud i u tom slučaju odlaže raspravu i odluku?

Da bi Sud dozvolio odlaganje, obe stranke moraju s tim da se slože. To nije nužno učiniti istovremeno. Može, recimo, Srbija da zatraži odlaganje, a Hrvatska da prihvati ili obrnuto. U zavisnosti od toga šta su tražili, Sud im ostavlja vremena i zakazuje novu raspravu.

Sud je, dakle, veoma naklonjen dogovornom rešenju van sudnice.

Da, ako postoji put mirnog rešenja, Sud će dozvoliti stranama da to iskoriste. Sud je, recimo, 2004. presudio jedan ogroman predmet između Konga i Ugande povodom upotrebe sile Ugande na teritoriji Konga, kršenja humanitarnog prava i ljudskih prava. Presudio u korist Konga, ali već sedam godina nije doneo odluku o naknadi štete jer mu Kongo i Uganda govore da i dalje pregovaraju.

Da li će tužba za genocid, ako ne bude dogovornog rešenja, biti težak i zahtevan posao za Sud?

Ovaj predmet za sam Sud je zapravo vrlo lak. Svi znaju da će Sud da kaže da u Hrvatskoj nije bilo genocida ni sa jedne ni sa druge strane i da je, u skladu sa tim, nenadležan. Međunarodni sud pravde ima nadležnost jedino ako države na to pristanu. U ovom slučaju Sud je nadležan samo za genocid zato što su dve države pristale samo na tu nadležnost putem Konvencije o genocidu. Sud, dakle, ne odlučuje o agresiji, ratnoj odšteti, pokradenim umetničkim delima i slično, već samo o genocidu.

Genocid je pravno definisan kao činjenje određenih radnji s namerom fizičkog uništenja jedne grupe, a tako nečega nije bilo u Hrvatskoj. Haški tribunal ni u jednom predmetu za Hrvatsku nije našao da je u Hrvatskoj učinjen genocid. I u procesu koji je vođen za Bosnu i Hercegovinu, gde su sukobi bili veoma krvavi, genocid je konstatovan za Srebrenicu, a ne za celu BiH. Ni Vukovar ni Oluja ne mogu se pravno kvalifikovati kao genocid. 

Ima li izgleda da se donese neka drugačija presuda?

Sud će presuditi da nije bilo genocida kao što je, ponavljam, učinio i u pogledu Bosne, osim za Srebrenicu. Čim odluči da se neki konkretni zločin ne može okvalifikovati kao genocid, Sud gubi nadležnost da odlučuje o odgovornosti za taj zločin. Problem je u tome što niko od političara u Srbiji i Hrvatskoj neće to javno da prizna, nego dozvoljavaju da zablude opstaju. To je veoma loše jer truje odnose između dve zemlje. Hrvatska tužba je instrument u gradnji hrvatskog narativa da je Hrvatska bila žrtva Srbije, a srpska u službi srpskog narativa da su se Srbi samo branili. Sve je to, zapravo, van nadležnosti Suda. Sud neće reći ništa o tome da li Hrvatska ima pravo da traži nešto od Srbije i obrnuto. 

Hrvatska i Srbija plaćaju advokatima milione dolara za troškove, a svi znaju da je to ćorav posao. To je novac poreskih obveznika, a tužbe se ne povlače samo zato da bi se oni držali u zabludi, a političari na tome profitirali. 

Šta mislite o zalaganjima da se podnese tužba za zločine NDH?

Sud ne može da presuđuje o aktima NDH, to je van njegove nadležnosti. U vreme kada su počinjeni zločini Konvencija o genocidu nije postojala i ne može se retroaktivno primenjivati, a današnja Hrvatska pravno nije ona država koja je činila zločine za vreme Drugog svetskog rata. 

Neki zagovaraju da se tužbe ne povlače kako bi se konačno raščistilo šta se događalo u ratu. Kako komentarišete takve zahteve?

Potpuno je nemoguće da Sud konačno raščisti odnose Hrvatske i Srbije. Sud će presuditi isključivo na osnovu dokumentarnih dokaza, pre svega na osnovu materijala Haškog tribunala. Sve što će uraditi jeste da aminuje ono što je Tribunal rekao. Slično je postupio i u bosanskom slučaju pre četiri godine.

Dakle, pregovori su rešenje?

Pregovori su dobri sami po sebi, ali se ne vode o stvarima koji su predmet tužbe. Hrvatska bi da pregovara o gonjenju bivših oficira JNA, vraćanju umetničkih dela, naknadi štete i slično, a Srbija bi htela da razgovara o izbeglicama i njihovim pravima. Sud o tome ništa neće reći.