Kako se navodi u analizi, u koju je agencija Beta imala uvid, fiskalna decentralizacija, predvidjena izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, bi rezultirala povećanjem deficita od 1,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na godišnjem nivou, odnosno blizu 40 milijardi dinara u 2012.
“Stoga predloženi model nije fiskalno održiv, te bi njegovo usvajanje zahtevalo značajno fiskalno prilagodjavanje od 1,1 odsto BDP na centralnom nivou države. U suprotnom, došlo bi do grubog kršenja fiskalnih pravila, dozvoljeni deficit u 2012. godini bi bio premašen za trećinu, što bi narušilo fiskalnu održivost i makroekonomsku stabilnost”, navodi se u analizi.
Kako se dodaje, predlog da 80 odsto prihoda od poreza na zarade pripadne lokalnim samoupravama nije utemeljen u modernoj fiskalnoj praksi, koja preporučuje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti. Takodje, dodatni prihodi od poreza na zarade povećavaju razlike izmedju budžetskih prihoda razvijenih i nerazvijenih opština.
Fiskalni savet je ocenio i da su predložene promene transfera lokalnim samoupravama u najvećoj meri arbitrarne i inferiorne u odnosu na sistemska rešenja u postojećem Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava.
Kada je reč o predlogu izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje predvidjaju da prihodi od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u budućnosti pripadaju isključivo lokalnim samoupravama, Fiskalni savet u analizi navodi da bi imale za posledicu gubitak prihoda u republičkom budžetu od oko 1,5 milijardi dinara i gubitak budžeta AP Vojvodine od oko 1,4 milijarde dinara u 2012. godini. “Primena ovog predloga zahteva uštede identičnog iznosa na drugim budžetskim pozicijama, kako bi se izbeglo povećanje deficita u budžetu Republike i budžetu AP Vojvodine”, navodi se u analizi.
Kako se dodaje, primena predloga o izmenama zakona o porezima na imovinu rezultirala bi gubitkom prihoda lokalnih samouprava od oko 2 milijarde dinara.
“Takodje, predloženo povećanje stope amortizacije derogira sistem poreza na imovinu i doprinosi stvaranju dodatnih razlika izmedju stvarnih tržišnih vrednosti nekretnina i procenjenim vrednostima imovine za poreske svrhe”, zaključuje se u analizi.
Fiskalni savet je izabran krajem marta ove godine i njegov prvi izveštaj se odnosio na ocenu fiskalnih kretanja u prvom tromesečju. U tom izveštaju je navedeno da je deficit državnog budžeta u prva tri meseca u skladu sa ciljem, ali da postoje značajni rizici da se do kraja godine premaši utvrdjena granica od 120 milijardi dinara.
Fiskalni savet nema ovlašćenje da kažnjava one koji krše fiskalna pravila, niti da stopira projekte koji nisu u skladu sa zakonom, ali je dužan da o svojim nalazima obavesti Skupštinu Srbije.
Predsednik Ujedinjenih regiona Srbije Mladjan Dinkić izjavio je da je analiza Fiskalnog saveta “površna i jednostrana” jer je analizirana samo prihodna strana državnog budžeta.
“Tačno je da predlog URS o fiskalnog decentralizaciji predvđja da se 43 milijarde dinara prebaci sa republičkog na nivo gradova i opština, ali to neće dovesti do povećanje deficita budžeta jer će istovremeno doći do smanjenja rashoda na republičkom nivou, što na kraju znači fiskalnu neutralnost”, rekao je Dinkić za agenciju Beta.