Ovakav je trend prisutan još od 2008, kada je i na naša vrata zakucala finansijska kriza. Od tada pa do danas se broj osnovanih preduzeća konstantno smanjuje, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.
Do početka krize broj osnovanih društava bio je veći od ugašenih, pa je, recimo, samo tokom 2007. na svako ugašeno osnovano čak šest preduzeća. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da je krivac više nego očigledan. To su visoki nameti, jer da bi ostvario zaradu od 20.000, privrednik državi mora da plati 80.000 dinara. Kada se tome dodaju problemi koje donose crno tržište i nelojalna konkurencija, malo ko može da uspe u ovom privrednom ambijentu, pišu Novosti.
Nacionalna služba za zapošljavanje pokušala je da pomogne, pa je svakom nezaposlenom ponudila skromne subvencije za otvaranje malih firmi.
„U 2011. su 2.663 nezaposlena pokrenula i održala privatni biznis, a u 2010, subvencije je dobilo njih 2.217. A do sada gotovo nijedan preduzetnik nije vratio kredit, na šta su bili obavezni u slučaju da im posao ne uspe“, kaže Srđan Andrijanić, iz NSZ. On kaže da su svi preduzetnici koji su dobili pravo na subvenciju imali obavezu da radnju drže otvorenom najmanje godinu dana i da za to vreme redovno plaćaju državi sve obaveze.
Prema njegovim rečima, i od početka godine do danas, u NSZ je stiglo čak 4.000 zahteva za pokretanje malog biznisa, a njihova su očekivanja da će više od 2.000 nezaposlenih dobiti pozitivan odgovor i subvenciju od 160.000 dinara. Iako je u pitanju skroman podsticaj, u NSZ podsećaju da je ovoliko novca dovoljno da se finansira čitava paleta zanata kao što je kupovina alata za frizerske i kozmetičke salone, bravarske i molerske radnje, popravku kućnih aparata, materijal za knjigovodstvene agencije.