Vučković je za N1 kazao da je to bio slučaj sa Srbijagasom, gde i dalje država plaća za njegove kredite koje je uzimao sa garancijom.
“Gledamo i da se nešto slično ne ponovi i tu vidimo da Elektroprivreda Srbije ima probleme u svom poslovanju, to nije tajna. To je prepoznala i Vlada u aranžmanu sa MMF i Svetska banka. Za sada država ne daje novac za kredite i obaveze EPS-a, ali tendencije su upozoravajuće u pogledu zaduženosti EPS-a koja raste, dostiže gotovu 1,2 milijarde evra i brzo se povećava ovaj dug. Ne vidimo da dolazi do suštinskim promena, da se kontroliše masa zarada, da se smanjuje broj zaposlenih, tehnički gubici. Svi ti problemi nisu novi. To je jedan problem na kome treba da se radi, uz to reforma i Srbijagasa, Resavice, Železnice i čitavog niza drugih preduzeća za koje je predviđena privatizacija, koja se za sada nije završila”, kaže Vučković.
Već se kasni sa rešavanjem ovih pitanja, kaže Vučković.
“Vlada je sama potpisala da će doći do otpuštanja, i korekcije cena, i da će se svi problemi rešavati. Do kraja godine, treba očekivati konkretne planove. Vreme curi”, kaže Vučković.
I sa ovim deficitom na visokom nivou javnog duga
Fiskalni savet ocenio je da su fiskalna kretanja u Srbiji u prvih sedam meseci izuzetno povoljna, zbog čega bi ukupan deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko dva odsto BDP-a, a da održivost tih rezultata zavisi od rešavanja problema javnih i završetka privatizacije državnih preduzeća, sa čime se kasni se i u 2016. godini.
“Podsticanje tražnje u Srbiji ima mali odraz na ekonomski aktivnost, i zapravo stvara više problema nego što proizvodi koristi, tako da u nekim sledećim godinama moramo da rešavamo probleme kroz redukciju plata i penzija”, kaže Vučković.
“Ne bi bilo dobro da ovi dobri rezultati koje imamo za ovu godinu budu proglašeni kao konačni, i da na tome gradimo buduću ekonomsku politiku. Deficit će biti manji od planiranog, oko dva posto BDP ali to je i dalje oko 80 milijardi dinara. To je i dalje relativno visok deficit, i treba da se smanjuje kako bi se konačno oborio procenat javnog duga prema BDP, što je cilj fiskalne konsolidacije”, kaže Vučković.
On kaže da smo mi sa ovim deficitom i dalje na jednom visokom nivou javnog duga.
“Ako usmemo u obzir da nisu izebegnuti svi rizici u budućnosti da deficit ponovo raste, kao što su rizici prelivanja rezultata javnih preduzeća, onda zaista treba biti oprezan prilikom podizanja bilo kojih rashoda, pa i plata i penzija. Stoga poruka je da se o ovome dobro porazmisli. Naš stav je da kontrola plata i penzija treba i dalje da bude sidro ekonomske politike, i da je još prerano da se oni podižu, svakako ne u nekom većem procentu”, rekao je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.
On kaže da u godinama kada smo imali rast potrošnje kroz porast penzija, imali smo u tim godinama povećanje deficita i opadanje privredne aktivnosti.
Sledeće godine realno pričati o platama i penzijama
Vučković kaže da u našem zakonu postoje parametri, koji kažu kada treba da rastu penzije i plata.
“U odnosu na BDP to je 11 odsto za penzije, sedam za zarade. Mi smo još iznad tih brojeva, što je još jedan argument u korist tvrdnje da je prerano povećavati plate i penzije”, kaže Vučković i dodaje da ma koliko nam se činilo da su pojedinačne plate i penzije niske, budžet izdvaja puno novca i to je veliki trošak za privatni sektor.
Vučković kaže da bi prema njihovim procenama bilo važno da “izdržimo i sledeću godinu”.
“Prema našoj računici, prema onome što je potrebno javnim finansijama, to je da se sačeka još sledeće godine, i da se u neko ovo vreme sledeće godine porazmisli”, kaže Vučković.
“Važno je da optuštanje u javnom sektoru bude ciljano”
Vučković kaže da prethodni plat bio pre ambiciozan.
“Planiralo se sa MMF da 75.000 ljudi manje radi u javnom sektoru nego što je bilo pre dve godine. Mislili smo da je to suviše oštro, da ne postoji toliki višak zaposlenih u javnom sektoru. Pristigli razultati potvrđuju tu našu hipotezu. Sada se stiže do nekih manjih brojeva, i postoji prostor da se ljudi otpuste. Ono što je važno je da to bude ciljano, da se precizno identifikuju ti viškovi, da otpuštanja budu proizvod opreznog sagledavanja viškova u različitim sektorima države. Ima u administraciji, zdravstvu, prosveti, širom države. Da se sprovedu analize, da nemamo nekih stihijski otpuštanja”, kaže Vučković.
Dodaje da je većina ljudi do sad otišla kroz penzionisanje.
“Ni to nije dobro, jer pokazuje da nemamo ciljano optuštanje, što ne znači da ostajemo sa onima koji su zaista potrebni. Ne treba da se oslanjamo samo na penzionisanje”, kaže Vučković i dodao da je potrebno da dođe do povećanja starosne penzije za odlazak u penziju.