Azerbejdžan – kršenje ljudskih prava iza kulisa Eurosonga

Baku je danas moderan grad sa bleštavima kulama od čelika i stakla, izgrađenim novcem od nafte i gasa. Posetioci u Azerbejdžan stižu preko aerodroma “Hajdar Alijev”, nazvanom, kao i desetina drugih javnih zgrada i zdanja, po bivšem predsedniku, nekadašnjem šefu azerbejdžanskog odeljenja sovjetskog KGB-a.

Hajdar Alijev ima spomenik i u beogradskom parku Tašmajdan, izgrađen kao deo donacije Azerbejdžana za rekonstrukciju parka. Spomenik je prošle godine otkrio Hajdariov sin, aktuelni predsednik Ilham Alijev. 

Ilham Alijev je vlast preuzeo 2003. godine, posle smrti oca i toliko je, čini se, popularan da na poslednjim izborima  2010. godine opozicija nije osvojila ni jedno mesto u parlamentu.

Predsednik voli da demonstrira svoju moć, piše Dejli Mejl, pa su naoružane policijske snage stalno prisutne na ulicama.

Život za prosečnog Azerbejdžanca, međutim, nije loš – ukazuje list – on ima posao i ima novac. Problemi počinju ako se ne slažeš sa Alijevom.

Disidentima preti zatvor i tortura, a članovi njihovih porodica mogu da ostanu bez posla. U poslednjih sedam godina nisu bili dozvoljeni opozicioni mitinzi. Čelična pesnica je malo popustila pred Eurosong – dva skupa su dozvoljena u predgrađu Bakuua, ali aktivisti veruju da će posle Pesme Evrovizije sve biti po starom.

Jedine spontane demonstracije koje su bili dozvoljene desile su se u maju prošle godine, kada su Azeri proslavljali nenadanu pobedu na Eurosongu, koja im je omogućila da ove godine ugoste muzičare iz 42 zemlje, među kojima je i predstavnik Srbije Željko Joksimović.

Za takmičenje je izgrađena potpuno nova dvorana “Kristalni dvorac Bakua” sa 23.000 mesta. Nije saopšteno koliko je koštala. 

Oko Trga Nacionalne zastave gradilo se danonoćno. Organizacije za zaštitu ljudskih prava tvrdile su da su ljudi izbacivani iz kuća koje su srušene kako bi počeo evrovizijski građevinski bum. U Azerbejdžanu se spekuliše da celokupna izgradnja i organizacija takmičenja košta gotovo milijardu dolara. Nije mnogo za zemlju bogatu naftom i gasom koja želi da se prikaže kao proevropska zemlja centralne Azije. 

“Mi smo deo Evrope – samo imamo drugu religiju”, kaže Sabina Babajeva, predstavnica Azerbejdžana na takmičenjju. Sabina je kćerka oficira i kaže da u njenoj zemlji nema kršenja ljudskih prava.

Dejli Mejl, međutim, prenosi nekoliko drugačijih svedočenja. Dvojica muzičara koji su nastupili na opozicionom skupu 17. marta uhapšeni su. Jedan od njih, Džamal Ali, poznat po rep pesmama u kojima kritikuje vladu, ispričao je kakvu je torturu i batinjanje doživeo u zatvoru, tokom 10 dana na kojih je osuđen zbog navodnog remećenja javnog reda. Njegov kolega Natik Kamilov, po puštanju iz zatvora, pozvan je u vojsku iako je redovan student i trebalo bi da je oslobođen vojne obaveze. 

Ali veruje da je on na slobodi samo zbog Eurosonga. “Rekli su mi da moj slučaj nije zatvoren i verujem da će posle Eurosonga nastaviti pritiske”, navodi Ali za Dejli Mejl i dodaje da će verovatno morati da napusti zemlju jer ne želi da umre u 24. godini.

Muzičar Azer Mamadov sa suprugom je napustio zemlju i otišao u Holandiju. Zbog pesama u kojima kritikuje vlast trpeo je pritiske, a prošlog marta otkazan mu je koncert dva sata pre početka, na osnovu naređenja iz kabineta predsednika. Posle toga Mamadov nije mogao da nađe prostor gde bi nastupao niti muzičare koji bi svirali sa njim.

Nisu, naravno, samo muzičari na udaru. Opasno je pisati o poslovima predsednika čiji je 12-godišnji sin vlasnik nekretnina u Dubaiju vrednih 30 miliona dolara, navodi londonski list. 

Bloger Emin Mili i njegov kolega Adnan Hadžizade postali su poznati po “slučaju magarac”, kada su objavili da je vlada u Nemačkoj kupila dva magarca za 42.000 evra. “To je samo mali primer korupcije. U Azerbejdžanu možeš kupiti magraca za pet dolara”, kaže Mili.

Njih dvojica su uhapšeni, Eminov tast je izgubio posao, a Eminov brak se raspao. Kaže da se plaši. Nikada se ne zna koji protivnik vlasti će se naći na udaru.

Dejli Mejl navodi da strah nije bezrazložan i podseća da je urednik jednog časopisa Elmar Huseinov 2005. godine ubijen ispred svog stana nakon što je objavio seriju kritičkih članaka. Ubica nije  nađen. Prošlog novembra novembar Rafik Tagi ubijen je ubodima noža na ulici u Bakuu. Ubica nije nađen.

Amnesti Internešnel objavio je da u Azerbejdžanu ima najmanje 17 političkih zatvorenika, ljudi koji su u zatvoru jer se ne slažu sa režimom. Svi su se našli u zatvoru jer su objavljivali članke ili blogove na internetu o vlastima. U međuvremenu su dvojica oslobođeni i Mili je jedan od njih.

Inače i sama izgradnja za Eurosong povezana je sa napadima na novinare. Ugledni novinar Idrak Abasov u aprilu je pretučen dok je u predgrađu Bakua snimao ljude koji su na silu izbačeni iz svojih domova u centru, porušenih kako bi nikle nove građevine za Eurosong. 

A novinarka Kadija Ismailova uspela je da pronađe, očekivano, vezu između graditeljskog buma povodom Eurosonga i porodice Alijev.  Odmah potom stiglo joj je pismo sa fotografijama na kojoj je ona dok vodi ljubav i pretnja da će fotografije biti javno objavljene.

Ismailova je međutim sama objavila da je neko pokušao da je uceni i postavila pismo na Fejsbuk stranicu. Nedelju dana kasnije neko je na internetu objavio video snimak Ismailove kako vodi ljubav sa svojim dečkom. Sajt je napravljen kao kopija sajta opozicione partije kako bi izgledalo da su oni pokušali da prokažu novinarku. 

Policija nije želela da istražuje slučaj, ali je ona istražila i otkrila žice na tavanu svoje kuće. Telekomunikaciona kompanija pod kontrolom države postavljala je žice i usput postavila i kamere, navodi Dejl Mejl u reportaži o Azerbejdžanu kakvog neće upoznati gledaoci Evrosonga narednog vikenda.

Azerbejdžanu koji je, inače, strateški partner Srbije.