Pogledajte Tanjugovu hronologija najznačajnijih trenutaka Gadafijeve vladavine:
1. septembra 1969 – Momamer al Gadafi, tada 27-godišnjak, na čelu pobunjeničkog “Saveza slobodnih oficira” oborio kralja Idrisa, koji je proteran u Egipat. Gadafi je poručio: “Narode Libije, tvoje su oružane snage izvršile zbacivanje reakcionarnog i korumpiranog režima, čiji nas je smrad sve gušio. Od danas i ubuduće, Libija je slobodna samoupravna republika!” Službeni naziv zemlje postao je: Velika Socijalistička Narodna Libijska Arapska Džamahirija.
1970 – Gadafi je nakon smrti predsednika Egipta Abdela Nasera pokušao da preuzme ulogu ideološkog vođe arapskog sveta i – nije uspeo. Potpisao je sporazum sa predsednikom Tunisa Habibom Burgibom o spajanju dve zemlje, koji ne samo da nikad nije realizovan, već je ubrzo došlo i do neprijateljstava između dve zemlje.
– Gadafi je rekao da revoluciju želi da održi živom tokom jedne generacije, a da će potom pustiti narod da odluči o tome kakav oblik vlasti želi. “U našoj kulturi, jedna generacija je 33 godine.”
5. septembra 1972 – Palestinski teroristi ubili su u Minhenu 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara, koje su prethodno oteli. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac. Mediji u svetu optuživali su Gadafijev režim da je glavni finansijer pokreta “Crni septembar” koji je izvršio taj masakr, pa je došlo do zahlađenja odnosa Zapada i Libije.
1973 – Počeli dugogodišnji sukobi Libije i Čada, koji su trajali sve do sredine 1994. godine.
1976 – Gadafi objavio svoju političku filozofiju u tzv. zelenoj knjizi. To je, zapravo, zamena za ustav koji Libija nema, kao što nema ni političke partije ni parlament.
Marta 1982 – SAD objavile zabranu uvoza libijske nafte i izvoz američke tehnologije za industriju nafte Tripoliju, zbog Gadafijeve podrške Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji, ali Evropa nije podržala odluku Amerike.
1984 – U Londonu, žena-policajac ubijena izvan libijske ambasade dok je dežurala nad anti-Gadafijevskim demonstracijama. Istraga je utvrdila da je ubijena pucnjem iz mitraljeza iz zgrade ambasade, ali su se libijske diplomate pozvale na diplomatski imunitet i bile proterane. Incident je doveo do prekidanja diplomatskih odnosa između Libije i Britanije, odakle su stizale i optužbe da Gadafi podržava Irsku republikansku armiju. SAD na čelu sa Reganom pokušale da zbace Gadafija.
Januar – mart 1986 – SAD napale libijske patrolne čamce tokom sukoba zbog pristupa zalivu Sidra, za koji je Libija tvrdila da pripada njenim teritorijalnim vodama.
5. aprila 1986 – U eksploziji u diskoteci u Zapadnom Berlinu poginulo 60 ljudi. Diskoteku su često posećivali američki vojnici. Libija optužena da je organizator tog terorističkog napada.
15. aprila 1986 – Američki predsednik Ronald Regan naredio velike vazdušne napade na Tripoli i Bengazi, nazvane Operacija Kanjon El Dorado, a među 44 žrtve napada iz odmazde bila je i usvojena ćerka libijskog vođe.
1988 – Gadafi buldožerom sravnio kapiju zatvora u Tripoliju i pustio 400 zatvorenika, a potom uništio i crne liste osumnjičenih disidenata.
– Za podmetanje bombe u avion “Pan Ama” kada je u eksploziji iznad škotskog grada Lokerbija poginulo 270 ljudi, većinom Amerikanaca, optužena dvojica Libanaca. Gadafi odbio da potpiše njihovo izručenje SAD ili Velikoj Britaniji, posle čega su Libiji uvedene višegodišnje ekonomske i političke sankcije. Jedini osuđeni za to terorističko delo, Abdel Baset al-Megrahi, koji je kažnjen doživotnim zatvorom, posle odsluženih osam godina u zatvoru u Škotskoj je avgusta 2009. zbog pogoršanog zdravstvenog stanja pušten na slobodu.
1989 – Gadafi na samit nesvrstanih u Beograd stigao s krdom kamila, koje služe i da pukovnik ima pri ruci sveže kamilje mleko. Tako je decenijama putovao u ostale zemlje sveta.
Oktobar 1993 – Neuspešan pokušaj delova armije da ubije Gadafija.
1996 – Neuspeo atentat na Gadafija – dok je izlazio iz automobila, ručnom bombom ga gađao Abdulah Radvan. Libija zaoštrila odnose sa Velikom Britanijom, optužujući je da stoji iza atentata.
1996 – Zatvorski neredi u Bengaziju, nakon što su libijske snage u Tripoliju ubile 1.200, uglavnom političkih zatvorenika, što je pojačalo netrpeljivost u Bengaziju i okolini prema vlastima. Te porodice zastupao je poznati opozicionar, advokat Tarbel, čije oslobađanje su 15 godina kasnije – u zimu 2011, kada su počeli poslednji nemiri – uspele da isposluju mase demonstranata.
1997 – Predsednik Južne Afrike Nelson Mendela posetio Gadafija pozivajući ga na kompromis koji je uključivao predavanje dvojice optuženih terorista Holandiji.
1999 – Posle posete generalnog sekretara UN Kofija Anana Tripoliju, suspendovane sankcije UN, ali su američke sankcije Libiji ostale na snazi još nekoliko godina.
Jul 1999 – Pobuna protiv Gadafija izbila na jednoj fudbalskoj utakmici.
1. mart 2000 – Gadafi praktično raspustio centralnu vladu, veći broj ministarskih funkcija prebacio na provincijske organe, a njegove pristalice to ocenile kao “novi korak u narodnoj revoluciji”.
Decembar 2003 – Nakon zbacivanja Sadama Huseina sa vlasti u Iraku, Gadafi objavio da je njegova zemlja imala aktivan program oružja za masovno uništenje, ali da je rešio da dozvoli međunarodnim inspektorima da dođu u njegovu zemlju da bi ga nadgledali i uništili.
Mart 2004 – Britanski premijer Toni Bler postao prvi zapadni lider koji je posetio Libiju i javno se sreo sa Gadafijem. Bler izrazio nadu da će Libija biti snažan saveznik u ratu protiv terorizma.
Maj 2006 – SAD ponovo uspostavile diplomatske odnose sa Libijom, nakon objavljivanja programa Tripolija za masovno uništenje hemijskog oružja, pa je Libija uklonjena sa liste nacija koje podržavaju terorizam.
Avgust 2008 – U Bengaziju sklopljen sporazum kojim se između Libije i Italije uređuje nasleđeni spor iz vremena italijanske kolonizacije od 1912. do 1943. odnosno 1950. godine. Italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio da će Rim isplatiti Tripoliju pet milijardi dolara u narednih 25 godina na ime štete nanete tokom kolonijalnog perioda.
30. mart 2009 – Na samitu Arapske lige u Kataru, Gadafi izvređao saudijskog kralja Abdulaha i sebe proglasio “kraljem svih kraljeva”, ali je nakon toga Abdulaha pozvao u Tripoli.
Septembar 2009 – Gadafi se u Njujorku sastao sa porodicama žrtava terorističkog napada na avion nad Škotskom 1988. godine i izrazio im saučešće.
15. februara 2011– Demonstranti u Bengaziju u koloni krenuli ka vladinim zgradama, bacajući kamenje i molotovljeve koktele i palili vozila. Očevici su naveli da su protesti počeli kada je uhapšen advokat Tarbel, istaknuti kritičar vlasti. On je kasnije pušten iz zatvora, ali protesti, u kojima je, kako su naveli očevici, učestvovalo i do 2.000 ljudi, nastavljeni su.
17. februara – Pukovnik Gadafi se u automobilu bez krova provozao u koloni vozila ulicama Tripolija. Na snimku koji je emitovala libijska televizija, kolonu automobila su pratile razdragane pristalice.
20. februara – Protesti se proširili iz istočne Libije na Tripoli. Počela evakuacija stranaca.
27. februara – Savet bezbednosti UN jednoglasno usvojio rezoluciju 1973, kojom se protiv Libije uvodi embargo na uvoz oružja i odobrava krivični postupak protiv Gadafija na Međunarodnom krivičnom sudu za ratne zlocine.
19. marta – SAD su na Libiju poslale rakete”tomahavk”, u operaciji nazvanoj “Odisejeva zora”. Libijska državna televizija javila je da su bombardovane civilne mete.
1. aprila – NATO saopštio da je alijansa preuzela kontrolu nad operacijom u Libiji.
2. aprila – Libijski pobunjenici saopštili da su zauzeli Bregu, 800 kilometara istočno od Tripolija, ali su ih snage Gadafija potisnule, dok su u Misrati izbile borbe zbog kojih je opozicija optužila libanskog lidera da vrši “zločine protiv čovečnosti”.
1. maja – Gadafi preživeo vazdušni napad u kome je poginuo njegov najmlađi sin Saif al Arab i troje unučadi, saopštio je portparol libijske vlade. Neki mediji spekulisali su da se radi o Gadafijevom triku, odnosno da mu sin nije poginuo, a NATO nije zvanično potvrdio da li je stradao Saif al Arab.
21. avgusta – Pobunjenički borci uspeli su da zauzmu libijsku prestonicu Tripoli. U borbama samo tokom jednog dana poginulo 1.300 ljudi.Smatra se da je 21. avgust dan pada Gadafijevog režima koji je uspostavljen 42 godine ranije.
– Mediji spekulisali da je Gadafi napustio zemlju, ali je preko državnih medija emitovao tri audio poruke, kojima je to negirao.
26. avgusta – Pobunjenici saopštili da se pripremali za poslednju veliku bitku na severu Libije, za proboj opsade nekoliko berberskih mesta i sela lojalnih Gadafiju, na oko 30 kilometara istočno od granice sa Tunisom.
29. avgusta – Libijski pobunjenici, potpomognuti snagama NATO, rasporedili snage u predgrađima Sirta, rodnog grada Gadafija, i pripremali se za konačnu veliku bitku u cilju preuzimanja potpune kontrole u zemlji.
30. avgusta – Alžirsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su supruga Gadafija, njegova dva sina i ćerka, ušli u u Alžir. Ministarstvo spoljnih poslova Alžira navelo je da su o dolasku Gadafijeve supruge Safije, ćerke Ajše i sinova Hanibala i Muhameda, obavešteni generalni sekretar UN i lider libijskog Nacionalnog prelaznog saveta Mahmud Džibril.
19. oktobra – Konačna ofanziva za oslobađanje Sirta, poslednjeg nepokorenog libijskog grada, privodi se kraju pošto su borci novih libijskih vlasti uspeli da sateraju pristalice Gadafija u dve četvrte njegovog rodnog grada.Kontrola Gadafijevih boraca svela se na svega dve sirtske četvrti, a libijske vlasti ponavljaju da neće proglasiti potpuno oslobađanje zemlje od 42 godine duge autokratske vladavine sve dok Sirt ne padne.
– Sedam boraca Nacionalnog prelaznog saveta je ubijeno, a 95 povređeno u sukobima u Sirtu, kada su snage nove vlade izvele udare na poslednje uporište Gadafija, saopštili su zdravstveni zvaničnici. Po rečima komandanta brigade u Zintanu Esama Baghara, samo još jedno predgrađe Sirta je u rukama Gadafijevih snaga, posle zauzimanja predgrađa Dolar.
– NPS saopštio da je u sukobima do kojih je došlo posle pobune protivnika Gadafijevog režima u februaru, poginulo više od 25.000 ljudi.
20. oktobra – Borci novih libijskih vlasti zauzeli grad Sirt.”Sirt je oslobođen. Nema više Gadafijevih snaga”, rekao je pukovnik Junus Al Abdali, komandant snaga u istočnom delu Sirta. On je dodao da je u toku pretraga stambenih zgrada za sakrivenim Gadafijevim borcima, a istovremeno traje i potera za onima koji pokušavaju da pobegnu, javile su agencije. Poslednje operacije za oslobođenje Sirta, kako navode agencije, počele su u osam sati i okončane su u roku od sat i po vremena. Borci NPS-a tvrde da su Gadafijevi borci sa oko 40 vozila uspeli da pobegnu iz Sirta, ali da su ih revolucionari sustigli i opkolili.
– Iako je ranije zamenik ministra odbrane Favzi Abu Katif izjavio da se i Gadafijev sin Mutasim nalazi u opkoljenom delu Sirta njega niko nije video posle okončanja jutrošnjih borbi.
– Od povreda zadobijenih prilikom hapšenja, umro Gadafi. On je ranije tokom dana uhapšen. Gadafi je ranjen u obe noge, izjavio je predstavnik Nacionalnog prelaznog saveta Abdel Madžid.