Zvanična severokorejska novinska agencija KCNA je objavila da zemlja “mora da verno duboko poštuje uglednog druga Kim Džong Ila” i da stane iza njega dok tuguje za vrhovnim vođom Kim Džon Ilom.
Najmlađi sin pokojnog vođe veća je nepoznanica za svet od njegovog koloritnog oca Kim Džong Ila.
Džong Unov život je okružen misterijom, ali je poslednjih godina uzdignut u prve redove vlasti u očiglednim očevim planovima da ubrzano pripremi naslednika pošto je doživeo moždani udar avgusta 2008.
Već septembra 2010. Džog Un u kasnim dvadesetim godinama je unapređen u čin generala s četiri zvezdice i zauzeo najviše položaje u partijskoj i vojnoj hijerarhiji Severne Koreje bez obzira na nedostatak vojnog iskustva.
Od tada, kada je i prvi put zvanično objavljena njegova fotografija u štampi, on je bio stalno uz svog oca, a mediji su naglašavali da je s ocem aktivno uključen u državne poslove.
Džong Un je dete iz trećeg braka njegovog oca sa korejanskom plesačicom, rođenom u Japanu, Ko Jong-Hi, za koju se veruje da je umrla od raka dojke 2004.
Prema raspoloživim podacima, završio je međunarodnu srednju školu u Švajcarskoj, ali pod drugim imenom. Novine su pisale da je voleo košarku i da crta karikature, a školsko osoblje i drugovi ga se sećaju kao stidljivog dečaka koji je voleo skijanje i holivudske opasne momke poput Žan Klod Van Dama.
Južnokorejska agencija je objavila da je po povratku u Pjongjang pohađao vojni Univerzitet Kim Il Sung i diplomirao 2007.
Od 2010. propagandna mašinerija Severne Koreje je krenula da gradi oko Džong Una isti kult ličnosti koji je pratio i njegovog oca i dedu Kim Il Sunga, osnivača i “večnoga vođu” Severne Koreje koji je umro 1994.
Poslednjih meseci u štampi je nazivan generalom, pošto su pre koristili samo njegovu zvaničnu titulu zamenika šefa Centralne vojne komisije Radničke partije Koreje. Nazivom generala uzdizana je predstava o Džong Unu kao vojnom vođi što je značajno za odnos vojske i naroda prema njemu.
O samom procesu nasleđa i preuzimanja vlasti u Severnoj Koreji malo se zna, kao i o tome da li u vojnim krugovima, koji su bili čvrsto pod kontrolom oca i sina u poslednje vreme, postoji raspoloženje da se ospori dolazak na “tron” Kim Džong Una.
Takođe se malo zna o karakteru Džong Una, ali stručnjaci veruju da ima osobine svoh oca i da je zato i izabran za naslednika.
U svojim memoarima Kenđi Fuđimoto, bivši japanski kuvar Kim Džong Ila opisao je njegovog najmlađeg sina kao “pljunutu sliku svog oca u pogledu izgleda, oblika tela i ličnosti”.
Ko je bio Kim Džong Il, tajanstveni lider Severne Koreje
Uprkos tome što je bio jedan od svetskih lidera s najdužim stažom na čelu zemlje, malo se zna o Kimu. Retko se obraćao javnosti, skoro nikada nije putovao u inostranstvo, a čak i u njegovoj zvaničnoj biografiji nema mnogo konkretnih podataka.
Njegov otac, Kim Il Sung, bio je osnivač i prvi predsednik Severne Koreje. Koreja je posle Drugog svetskog rata podeljena na severni deo, pod kontrolom SSSR, i jug, koji su podržavale SAD, a 1948. godine su zvanično formirane odvojene vlade u Pjongjangu i Seulu.
I Kim je, poput oca, bio centar kulta ličnosti u zemlji, u kojoj je nazivan “dragim vođom” i hvaljen kao heroj, mudar državnik i čovek bez premca.
Prema službenoj biografiji, rođen je 16. februara 1942. godine u tajnom pobunjeničkom logoru na planini Paektu, u severnom delu zemlje. ŠSR je, međutim, raspolagao podatkom da je Kim rođen 16. februara 1941. godine u sibirskom selu Vjatskoe, blizu Habarovska, gde je njegov otac, zajedno s drugim komunističkim pobunjenicima koji su se borili protiv japanske kolonizacije Koreje, bio na vojnoj obuci.
Po završetku Drugog svetskog rata 1945. godine, Kimova porodica se vratila u Pjongjang. Školovao se u Kini, gde je poslat iz bezbednosnih razloga tokom Korejskog rata (1950-1953), a maturirao je u školi Namsan u Pjongjangu, koju su pohađala deca vođa komunističke partije.
Diplomirao je političku ekonomiju na Univerzitetu “Kim Il-sung” 1964. godine, a potom je aktivno počeo da se bavi politikom i ubrzano je napredovao u redovima vladajuće Radničke partije.
Godine 1973. postavljen je za partijskog sekretara za organizaciju i propagandu, a naredne godine ga je otac proglasio za naslednika.
Nastavio je da se uspinje ka vrhu i 1980. godine je imenovan na visoke funkcije u Politbirou i Nacionalnog komiteta za odbranu.
Južna Koreja ga je optuživala da je naredio bombaški napad 1983. godine u Burmi (današnjem Mjanmaru), u kojem je ubijeno 17 visokih južnokorejskih zvaničnika, kao i za obaranje južnokorejskog putničkog aviona 1987. godine, kada je poginulo svih 115 putnika i članova posade.
Pojedini zapadni eksperti su tvrdili i da pribavlja novac otmicama japanskih državljana, trgovinom drogom i falsifikovanjem stranog novca.
Dok ga mnoge zapadne agencije opisuju kao čoveka koji je voleo žensko društvo i dobra pića, severnokorejski mediji navode da je pilotirao avionom-lovcem, uživao u operi, imao fotografsko pamćenje i izvrsno igrao golf.
Na čelo Severne Koreje došao je posle smrti svog oca 1994. godine, ali nikad nije zvanično imao funkciju šefa države pošto je Kim Il Sung, posthumno, imenovan za večnog predsednika.
Kim je tako postao predsedavajući Nacionalnog komiteta za odbranu – položaj koji u Severnoj Koreji označava pravi centar moći, i za vrhovnog komandanta Korejske narodne armije.
U to vreme, Severna Koreja, čija je privreda već bila slaba, našla se u izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji pošto je po okončanju hladnog rata izgubila mnoge tradicionalne trgovinske partnere.
Poplave i slab rod žitarica izazvali su 1990-ih godina glad od koje je, kako se veruje, umrlo milion ljudi. Kim je, uprkos ogromnim problemima s kojima se suočio, uspeo da se održi na vlasti, a činilo se da se Severna Koreja otvara i da je u usponu pošto je 2000. godine, prvi put, Pjongjang posetio južnokorejski predsednik Kim Dae Džung, posle čega su usledile posete američke državne sekretarke Medlin Olbrajt i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Dve godine kasnije, na Korejskom poluostrvu je ponovo zavladala napetost kada je Vašington optužio Pjongjang da je priznao da razvija nuklearni program.
Severna Koreja je u decembru 2002. godine proterala inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju i u januaru 2003. saopštila da se povlači iz Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.
Pjongjang je 2005. godine saopštio da raspolaže atomskim oružjem i u oktobru 2006. je izveo prvu, a tri godine kasnije i drugu nuklearnu probu.
Napetost je dostigla vrhunac prošle godine, kada je u blizini pomorske granice torpedovan južnokorejski ratni brod. U incidentu je poginulo 46 južnokorejskih mornara. Seul je za napad optužio Severnu Koreju, što je ona demantovala.
Nekoliko meseci kasnije, severnokorejska vojska je granatirala južnokorejsko ostrvu i ubila dva vojnika i dva civila. To je bio prvi napad na civile od okončanja Korejskog rata.
Kim, koji je, navodno, 2008. godine preživeo moždani udar, ove godine se, kako se činilo, oporavio i dva puta je posetio Kinu i jednom Rusiju. Zvanično je imao ćerku i tri sina.
Zapadni mediji navode da je imao još troje dece s ljubavnicom, koja je 2002. godine prešla u Južnu Koreju, gde je umrla dve godine kasnije.