Zaista sam veoma zabrinuta atmosferom koja se stvara uoči ovogodišnje parade ponosa. Učestali su fizički i verbalni napadi na LGBT populacijom, otvoreno se izražava mržnja i netrpeljivost i osporava njihovo pravo na mirno okupljanje.
Posebno su opasne homofobične izjave pojedinih funkcionera, kojima se šire predrasude i mržnja prema LGBT populaciji i, zapravo, daje impuls i svojevrsan alibi onima koji najavljuju nasilje nad učesnicima parade ponosa.
Srbija ima jasne zakone, koji garantuju ljudska prava i zabranjuju diskriminaciju po bilo kom osnovu, uključujući i seksualnu orijentaciju, ima zakone koji državi nameću obavezu da zaštiti ljudska prava i osigura bezbednost svakoj osobi. Svedoci smo, međutim, da se zakoni ne sprovode na adekvatan način.
Pri tome ne mislim samo na evidentnu neefikasnost u procesuiranju krivičnih dela diskriminacije i nasilničkog ponašanja i na blago kažnjavanje počinilaca ove vrste kriminala. Mislim na sve one strateški važne aktivnosti koje je potrebno preduzeti kako bi se menjao vrednosni sistem, prevazilazile predrasude i stereotipi i kod ljudi razvijala svest o ljudskim pravima, o nediskriminaciji, toleranciji i poštovanju prava na različitost.
Posebno je zabrinjavajuće što se i u nastavnim materijalima sreću homofobične interpretacije različitih seksualno-emotivnih orijentacija. Na žalost, mnogo novih generacija dece izlašlo je i izlazi iz škola bez svesti o tome šta je suština ljudskih prava i ravnopravnosti, o potrebi uvažavanja različitosti i poštovanja drugih i drugačijih.
Zato ne treba da nas čudi što je Srbija još uvek duboko homofobično društvo, u kome svaki peti građanin opravdava nasilje nad LGBT osobama, dve trećine misli da je homoseksualnost bolest, a više od polovine smatra da država treba da radi na suzbijanju homoseksualizma, a skoro 40 odsto misli da je homoseksualnost zapadna izmišljotina kojom se želi uništiti porodica i srpska tradicija.
Održavanje parade ponosa je, u našim uslovima, svojevrsni test koliko smo kao društvo privrženi ideji ljudskih prava i spremni da poštujemo pravo na različitost. Jer, ne treba izgubiti iz vida da parada ponosa ne postoji radi iskazivanja seksualne orijentacije i životnog stila, kako se često pogrešno interpretira, već je njen smisao u tome da se javnosti ukaže na široko rasprostranjenu diskrimicaniju LGBT populacije i promovišu ljudska prava i slobode.
Položaj seksualnih manjina, baš kao i svih drugih manjina, nije njihov privatni problem, već javni problem, jer se radi o kršenju ljudskih prava i sloboda jednog dela naših sugrađanki i sugrađana. A svaki problem koji se tiče uživanja ljudskih prava i sloboda podjednako je ozbiljan i država ga mora rešavati.
Zato, ako postoji iskreno opredeljenje vlasti za državu zasnovanu na ljudskim pravima, onda će nadležni državni organi iskoristiti sva svoja zakonska ovlašćenja i učiniti sve što je potrebno da se ovogodošnja parada ponosa održi u sigurnom i bezbednom okruženju.