Prištinski list Lajm, koji je objavio tu informaciju poziva se na neimenovane diplomatske izvore, a kao potvrdu te vesti navodi izjavu ministra spoljnih poslova Slovačke Miroslava Lajčaka da se Evropska unija nije distancirala od dijaloga Srbije i Kosova i da očekuje mnogo intenzivnije aktivnosti.
Poslednja, 8. runda dijaloga Beograda i Prištine, koja je završena 2. aprila kasno uveče, nije donela sporazum Srbije i Kosova, a glavna tema bila je zajednica srpskih opština na Kosovu, odnosno pitanja koja se direktno tiču prava Srba na KiM.
Nakon neuspeha dijaloga, dve strane su se međusobno optužile da nisu htele da popuste, a iz Brisela su stigli “pomirljivi” tonovi da je obema delegacijama ostavljeno vreme da se obave dodatne konsultacije.
Kao krajnji rok do kada Beograd mora da dostavi Briselu odgovor pominje se utorak.
Brisel o dijalogu
U Briselu čekaju da Beograd i Priština jave da su spremni na dogovor, SAD veruju da taj dogovor može biti postignut i ističu da Vašington podržava obe strane, dok Rusija poručuje da podržava Srbiju i da su ultimatumi neprihvatljivi.
Portparolka visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, pod čijim pokroviteljstvom se odvija dijalog, rekla je danas novinarima da u Briselu još čekaju da Beograd i Priština jave da su spremni na dogovor, a nove runde dijaloga nisu u planu.
“Konsultacije su u toku i mi čekamo na odgovor Beograda i Prištine”, rekla je Maja Kocijančič, uz napomenu da bi to trebalo da se desi “u roku od nekoliko dana”.
Ona nije mogla da precizira u kojoj formi bi ti odgovori trebalo da budu, ali je naglasila da obe strane znaju šta se od njih očekuje.
“Elementi za dogovor su na stolu i o njima se već mnogo puta razagovaralo”, rekla je Kocijančič.
Ona je odbila da komentariše medijske izveštaje da će Ešton tokom vikenda uputiti stranama u dijalogu predlog dogovora u pismenoj formi, kao i izjave kosovskih lidera da do je osma runda dijaloga završena bez dogovora isključivo krivicom Beograda.
“Mi očekujemo odgovor od obe strane”, naglasila je Kocijančič, uz napomenu da nove runde dijaloga zasad nisu u planu.
Iako u Briselu nije zvanično rečeno da je krajnji rok za odgovor ističe u utorak, taj zaključak se stiče nakon uvida u raspored Ketrin Ešton, koja nakon 9. aprila ima niz ranije zakazanih susreta izvan Brisela.
Ona bi pre 16. aprila, trebalo da formuliše zaključke o toku dijaloga koji će biti uvršćeni u izveštaj o napretku Srbije koji će komesar za proširenje Štefan File tog dana podneti poslanicima Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici u Strazburu.
Ešton će 22. aprila u Luksemburgu šefovima diplomatija zemalja članica EU podneti poseban izveštaj na istu temu, a oni će nakon toga odlučiti da li Srbija ispunjava uslove da dobije datum pregovora o pridruživanju EU.
Kirbi: dogovor može biti postignut
Američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi izjavio je da SAD podržavaju dijalog Beograda i Prištine i izrazio uverenje da dogovor može biti postignut.
“Vlada Srbije uložila je velike napore u pokušaju da postigne dogovor sa Prištinom i ja sam optimista da dogovor može biti postignut i da Srbija može nastaviti put ka članstvu u EU”, rekao je Kirbi.
“U više navrata sam ponovio da SAD podržavaju dogovor Beograda i Prištine”, rekao je on, napominjući da svaki dogovor podrazumeva da ga prihvate obe strane, a ne samo jedna.
Na pitanje da prokomentariše izjavu kosovskog premijera Hašima Tačija da su stavovi Prištine u velikoj meri u saglasnosti sa stavovima SAD i EU, Kirbi je odgovorio da je tokom prošlogodišnje posete Beogradu visoke predstavnice EU Ketrin Ešton i tadašnje američke državne sekretarke Hilari Klinton jasno poručeno da Vašington podržava obe strane u napredovanju, a ne samo jednu stranu.
Upitan da objasni medijske izveštaje da je Tači prvo pristao na predloge koje mu je desetak dana uoči osme runde uputila Eštonova, a zatim je, nakon susreta sa američkim zvaničnikom Filipom Rikerom odustao, Kirbi je rekao:
“Nisam učestvovao ni u kakvim razgovorima koji su se navodno odvijali u Briselu, ali verujem da dogovor, na osnovu onog što se dogodilo, ostaje moguć.”