Generali su na zagrebački aerodrom doputovali vladinim avionom koji je ubrzo posle izricanja presude u Hagu krenuo po oslobođene generale. U avionu su bili i ministar odbrane Ante Kotromanović, koji je Gotovinin saborac i ministar veterana Predrag Matić, kao i sin i supruga Ante Gotovine.
Dočekali su ih premijer Zoran Milanović i predsednik Sabora Josip Leko, kao i general Ivan Čermak, koji je u prvom postupku oslobođen optužbi za ratne zločine tokom i posle akcije Oluja.
Na zagrebackom aerdoromu Pleso vladaju jake mere bezbednosti, a na aerodoromu se okupilo i više desetina novinara domaćih i stranih medija, kao i isto toliko građana i zaposlenih na aerodormu koji su mahali zastavicama Hrvatske, pljeskali i skandirali “Ante, Ante”.
Avion su vatrogasna vozila prilikom sletanja na aerodrom zalila vodom u znak dobrodošlice, a novinarima je objašnjeno da se tako dočekuju važni gosti.
Na aerodormu je istaknuta i poruka dobrodošlice Gotovini i Markaču “Dobrodošli generali, Hrvatska vas voli”, a general su dočekali i zaposleni na aerodromu.
Na putu do aerodroma istaknut je transparent “Gorica pozdralja heroje”.
Hrvatski general Ante Gotovina izjavio je po dolasku u Zagreb da se oseća sjajno i da nije očekivao oslobađujuću presudu Haškog tribunala.
Na pitanje novinara na zagrebačkom aerodoromu kako se oseća odgovorio je “sjajno”, a upitan da li je očekivao oslobađujuću presudu kratko je odgovorio: “Ne”.
Sa aerodoroma, gde su ih dočekali najviši državni zvaničnici, Gotovina i Markač su se uputili na Trg bana Jelačića gde ih je dočekalo više od 100.000 Zagrepčana.
General Gotovina je rekao da je rat završen i poručio:”Budućnost je pred nama i u našim rukama”.
Dok se zahvaljivao predsedniku Hrvatske, predsedniku Vlade i predstavnicima institucija, mnogi među okupljenima su zviždali.
“Ovo je tačka na ”i”, rat pripada prošlosti i okrećemo se budućnosti. Iza nas je i ratnička oluja i pravna oluja“ , rekao je Gotovina u kratkom govoru.
Veće presudilo da nisu krivi
Žalbeno veće Tribunala u Hagu poništilo je jutros osuđujuće presude za progon, deportaciju kao zločine protiv čovečnosti i izreklo oslobađajuću presudu za generale Antu Gotovinu i Mladena Markača. Predloženo je njihovo momentalno oslobađanje.Dvojica od petorice sudija apelacionog veća imala su suprotno mišljenje.
Ante Gotovina i Mladen Markač izložili su Obrovac, Gračac, Knin i Bekovac granatiranju koje nije bilo protivzakonito te nisu učestvovali u zločinačkom poduhvatu s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili pretnjom sile, prenosi HRT.
Žalbeno veće Haškog tribunala je, na početku čitanja pravosnažne presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, iznelo da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili pretnjom sile.
Predsedavajući Veća sudija Teodor Meron rekao je, takođe, da žalbeno vece delimično prihvata žalbu Gotovine i Markača i odbacuje zaključak da su napadni na ta četiri grada- Knin, Obrovac, Gračac i Benkovac, bili protivpravni.
Veće smatra i da odlazak civila tokom artiljerijskih napada ne može da se okarakteriše kao deportacija.
Goran Mikuličić, advokat Mladena Markača, rekao je da je Haški sud pokazao da ima hrabrosti da donese odluku koja je motivisana isključivo pravnim razlozima, bez upliva politike i dodao da že odluka imati velike implikacije na razvoj međunarodnog običajnog prava.
„Dosad smo videli da je Tribuinal imao previše odluka iniciranim drugim razlozima, a ne samo pravnim“, rekao je on.
U više hrvatskih gradova jutros je uživo praćeno izricanje presude Gotovini i Markaču a oslabađujuća presuda dočekana je sa oduševljenjem. U celoj zemlji vlada prava euforija zbog povratka generala. U Zagrebu je na mnogim automobilima i stambenim zgradama istaknuta zastava Hrvatske.
Milanović: Hvala im što su ovoliko izdržali za Hrvatsku
Hrvatski premijer Zoran Milanović izjavio je da je postupak bio težak, „bez presedana i uz dosta politike“.
„Radi se očigledno o dvojici nedužnih ljudi, ali to ne znači da rat nije bio težak, krvav i, za nas, pravedan. Ne znači da u ratu nije bilo grešaka, ali za to nisu krivi Markač i Gotovina nego hrvatska država i to ne treba zaboraviti. Markaču i Gotovini hvala što su ovoliko izdržali za Hrvatsku“, rekao je hrvatski premijer.
Za oslobađanje Gotovine i Markača glasale su sudije Meron iz SAD,Mehmet Ginej (Guney) iz Turske i Patrik Robinson (Patrick) sa Jamajke, a protiv su bili Karmel Ađijus (Carmel Agius) sa Malte i Fausto Pokar (Pocar) iz Italije.
Prvostepenom presudom, izrečenom 15. aprila prošle godine, Gotovinaje bio osuđen na 24 godine zatvora, a policijski general Markač na 18 godina zatvora.
Po toj, danas poništenoj presudi, Gotovina, koji je zapovedao Olujom,i Markač, kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje sprskog stanovništva iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.
Prvostepenom presudom bio je oslobođen drugooptuženi general IvanČermak.
Trojici generala u penziji Hrvatske vojske, Tribunal je sudio od 11.marta 2008. Izvođenje dokaza na suđenju okončano je 11. juna 2010. godine. Završne reči strane su održale krajem avgusta i početkom septembra 2010.
Tokom 303 radna dana, iskaz je dao 81 svedok optužbe, a u odbranuoptuženih generala svedočilo je 57 svedoka – 29 za Gotovinu, 19 za Čermaka i 13 za Markača.
Generala Gotovinu, Haški tribunal je za zločine u Oluji optužio2001. godine, a on je bio u bekstvu do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji. Od tada je u pritvoru Tribunala u Sheveningenu.
Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su seodmah dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja.
Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisukrivi za zločine za koje su optuženi.
Biografije Gotovine i Markača
Gotovina je u vreme Oluje bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije, a bili su optuženi za ratne zločine nad Srbima za vreme i posle Oluje – progone, deportacije, nečovečno postupanje, ubistva, pljačku javne i privatne imovine i bezobzirno razaranje gradova i sela.
Gotovina je rođen 1955. u Tkonu na ostrvu Pašmanu, u Dalmaciji, sa 17 godina brodom se uputio u Legiju stranaca gde je postao “Andrija Grabovac” i “broj 151408”.
Ratovao je širom Afrike, a 1981. godine je ranjen u Čadu.
Francuzi su ga imenovali za instruktora komandosa u zemljama Srednje i Latinske Amerike.
Iz Legije stranaca se u Hrvatsku vratio 1991. kada se uključio u građanski rat.
Posle imenovanja u čin generala, komandovao je akcijom Oluja, a uoči početka te vojno-policijske akcije tajno se oženio sa Dunjom Zloić, tada pukovnikom Hrvatske vojske.
Penzionisan je 2000. godine, kada je i podignuta haška optužnica.
Njegov životni put poptom je obeležilo skrivanja širom sveta – uhapšen je pet godina kasnije na Kanarskim osrtvima.
Drugi danas oslobođeni hrvatski general, Markač, rođen je 8. maja 1955. u Ðurđevcu, diplomirao je na Zagrebačkom univerzitetu 1981. godine i nakon toga radio u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova.
U biografiji ima i podatak da je učestvovao i u akcijama savezne policije na Kosovu i Metohiji.
Na početku građanskog rata u Hrvatskoj 1990. godine bio je među osnivačima policijske jedinice posebnih namena koja je prerasla u “Antiterorističku jedinicu Lučko” i imenovan je za njenog komandanta.
Šest godina kasnije bio je izabran za poslanika Hrvatskog sabora.
Ključne uloge imao je u vojno-policijskim akcijama Medački džep septembra 1993. i Bljesak, maja 1995. godine.
Za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Hrvatske postavio ga je tadašnji predsednik Franjo Tuđman 1994. godine.
Penzionisan je kao generalpukovnik Hrvatske vojske.
Obrazloženje oslobađajuće presude Gotovini i Markaču
Oslobađajuću presudu hrvatskim generalima Antu Gotovini i Mladenu Markaču, apelaciono veće Haškog tribunala danas je utemeljilo na jednom, kako je ocenilo, pogrešnom zaključku iz prvostepene presude kojom su oni zbog progona Srba iz Kninske krajine 1995. bili osuđeni na 24 i 18 godina zatvora.
Apelaciono veće je preglasavanjem – trojica sudija bila su za, a dvojica protiv – razmatranje prvostepene presude suzilo na pitanje da li su artiljerijski napadi na Knin, Gračac, Obrovac i Benkovac u okviru operacije Oluja, 4. i 5. avgusta 1995, bili protivzakoniti – kako je utvrdilo prvostepeno veće – ili nisu, što je u žalbi tvrdila odbrana.
Kako je, obrazlažući konačnu presudu, rekao predsedavajući sudija Teodor Meron (Theodor), pravosnažnom presudom utvrđeno je da je nalaz prvostepenog veća o nezakonitosti tih napada bio “kamen temeljac” za zaključak da su optuženi učestvovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu vođstva Hrvatske čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje srpskog stanovništva.
Prema prvostepenoj presudi, ti napadi na četiri grada uzeli su za metu “civile i civilne objekte i … izazvali deportaciju velikog broja civila iz regiona Krajine” što je bio cilj zločinačkog udruženja na čijem je čelu stajao tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.
Podsećajući da je prvostepeno veće nalaz o nezakonitosti napada utemeljilo na činjenici da su projektili HV padali “200 metara” od pretpostavljenih vojnih ciljeva u gradovima, apelaciono veće je jednoglasno utvrdilo da je to bila greška.
“Prvostepena presuda ne sadrži ni naznake da su bilo kakvi dokazi razmatrani pri donošenju takvog zaključka, a u njoj ne postoji ni obrazloženje kako je veće došlo do njega … U takvim okolnostima, apelaciono veće jednoglasno utvrđuje da je prvostepeno veće pogrešilo kada je primenilo taj standard koji nije bio povezan sa dokazima”, rekao je sudija Meron.
Uz protivljenje sudija Karmela Ađijusa (Carmel Agius) i Fausta Pokara (Pocar), većina sudija ustanovila je stoga da “ne može biti utvrđeno van svake sumnje da su četiri grada bila podvrgnuta protivpravnim artiljerijskim napadima”. Sudije Meron, Patrik Robinson (Patrick) i Mehmet Ginej (Guney) time su usvojili najvažniji osnov Gotovinine i Markačove žalbe.
Žalbeno veće je nadalje utvrdilo da je postojanje udruženog zločinačkog poduhvata za proterivanje Srba u prvostepenoj presudi “bilo primarno utemeljeno na postojanju protivpravnih artiljerijskih napada na civile i civile objekte u četiri grada”.
Pošto je presudilo da artiljerija HV nije delovala protivzakonito u napadima na gradove u Krajini, preinačivši prvostepenu presudu, apelaciono veće je, na osnovu toga, zaključilo i da nije postojao udruženi zločinački poduhvat hrvatskih vlasti u cilju proterivanja Srba.
Poništavajući temelj prvostepene presude, većina sudija apelacionog veća zaključila je, stoga, da se “odlazak civila u isto vreme sa zakonitim artiljerijskim napadima ne može kvalifikovati kao deportacija” srpskog stanovništva.
“U navedenim okolnostima, apelaciono veće ne može utvrditi da su artiljerijski napadi, za koje su Gotovina i Markač odgovorni, dovoljni da se oni proglase krivim van svake sumnje za deportaciju”, rekao je sudija Meron.
Osvrćući se na mogućnost da Gotovina bude kažnjen zbog toga što nije sprečio i kaznio zločine, veće je utvrdilo da raspoloživi dokazi ne ukazuju da je “bilo kakav propust Gotovine bio toliko svebuhvatan da dovede do krivične odgovornosti”, bilo u obliku pomaganja i podržavanja zločina, bilo u obliku komandne odgovornosti.
Posle razmatranja mogućnosti da Markač bude kažnjen zato što kao nadređeni nije kaznio ni sprečio zločine, žalbeno veće je utvrdilo da za to nema osnova, budući da je i u prvostepenoj presudi utvrđeno da on “nije dao značajan doprinos relevantnim zločinima, niti da je imao efektivnu kontrolu nad specijalnom policijom”.
sramota za srpski narod