Prvi januar 2015, svoj rođendan i prvi dan predsedavanja Srbije OEBS-u, Dačić je proveo u Beču, gde je prisustvovao tradicionalnom novogodišnjem koncertu: „Nekoliko puta sam u intervjuima rekao da želim da odem na taj koncert i austrijski domaćini su mi bez mog znanja upriličili poziv. To je zaista jedan veliki spektakl, ali pošto su na koncertu bili i austrijski predsednik Hajnc Fišer i moj domaćin Sebastijan Kurc, imao sam priliku da razgovaram s njima i oni su dali nedvosmislenu podršku našem predsedavanju. Austrija je dobila predsedavanje posle Nemačke, tako da će naredne godine trojka biti Nemačka, Srbija, Austrija“, objašnjava Ivica Dačić.
Za Srbiju je čast i ugled da predsedava OEBS-u, ali postoji sumnja da će biti u teškoj situaciji zbog stava prema Ukrajini i bliskosti sa Rusijom. Da li će to biti najveći problem tokom predsedavanja?
Sigurno da je sama odluka da Srbija dobije predsedavanje OEBS-u veliko priznanje, jer se to mesto ne dobija rotacijom, po automatizmu, već mora da se izglasa konsenzusom. Svi su bili za to da Srbija predsedava, što je za nas bio veliki istorijski korak napred. Podsetiću vas da je pre 15 godina Srbija organizovala referendum protiv dolaska OEBS-a na Kosovo. S druge strane, taj veliki izazov za Srbiju dodatno je opretećen izbijanjem krize u Ukrajini, tako da mnogi političari na zapadu kažu da će ovo naše predsedavanje možda biti jedno od najtežih u novijoj istopriji OEBS-a, jer u proteklih desetak godina nije bilo tako teškog sukoba kao ovaj u Ukrajini. Ali, za Srbiju je to istovremeno prilika da pokaže da je ozbiljna država, da je izumenila svoj međunarodni položaj, od Srbije danas mnogo očekuje kao predsedavajućeg i veruju nam. Takve reči se, na moje veliko zadovoljstvo, mogu čuti u Briselu, Vašingtonu, Londonu, Parizu, Berlinu, ali i u Kijevu i Moskvi. Za nas je veoma važno da budemo kredibilni predsedavajući.
Da li vas kriza u Ukrajini podseća na vreme raspada Jugoslavije kada su bitne organizacije kao OEBS donosile odluke koje se nisu mogle sprovoditi?
Da, postoje situacije koje se mogu porediti sa bivšom Jugoslavijom. Nedavno kada sam bio u Kijevu video sam mape koje se menjaju, teško naoružanje, problemi sa prekidom vatre, razmena zarobljenika, dijalog koji treba da se povede između zaraćenih strana, sve to budi loše asocijacije i sećanje na vremena koja su, na sreću, iza nas. Ali, upravo zbog toga što je na svojoj koži osetila šta znače ratni sukobi i da je dijalog najbolje rešenje, Srbija će podstaći dijalog.
Naš je zadatak da, kako se moderno kaže u političkim krugovima, izvršimo deeskalaciju sukoba ne samo u Ukrajini, već i na drugim mestima gde ima konflikata. OEBS ima misije u 14 zemalja, ja ću morati da obiđem sve te zemlje. Srbija će imati veoma aktivno ministarstvo spoljnih poslova u ovoj godini i to će svakako biti prioritet našeg spoljnopolitčkog rada, pored Evropske unije i rada na nastavku pregovora. Kruna će biti 3. i 4. decembar kada ćebiti sednica Ministarskog saveta u Beogradu.
Pred nama je nastavak dijaloga Prištine i Beograda. Očekujete li rešenje ili Srbija mora donositi nove odluke da bi pregovori bili uspešniji?
Očekuje nas prvi sastanak posle dužeg perioda. Srbija je sve vreme insistirala na tome da smo spremeni za nastavak dijaloga, bilo je problema sa konstituisanjem vasti u Prištini i ovo će biti prvi satanak novih premijera i nove visoke predstavnice Fredeike Mogerini. Pred nama je zadatak da se implementira deo Brisleskog sporazuma koji se odnosi na formiranje Zajdnice srpskih opština, to je za nas od vitalnog nacionalnog značaja i smatram da je dobro što se dijalog nastavlja.
Dijalog će voditi premijer Aleksandar Vučić i siguran sam da će u narednom vremenu, čuvajući taj naš nacionalni interes, a to je da je dijalog statusno neutralan, da mi nijednim potezom nećemo ići ispod toga, nećemo sami priznati nezavisnost Kosova, a siguran sam da će to biti značajan doprinos i nastavku pregovora Srbije i EU.
Iza vas je kongres Socijalističke partije, niste izabrali potpredsednike. Da li je to zbog tezija o kojima se govori?
Tenzija ima uvek zato što je više kandidata nego funkcija, ali nije to ništa od suštinskog značaja. Kongres je bio suštinski važan zbog reforme partije, zbog diskontinuiteta sa onim što je bio loše u našoj prošlosti i potreba da SPS traži novi identitet u uslovima potpune prekompozicije, drugačije politčke scene u Srbiji. Shodno tome doneli so novi statut, novi program do 2020. Mi ne želimo da budemo socijalisti utopisti, već želimo da damo konkretne odgovore na konkretne probleme sa kojima se Srbija danas suočava. Taj odgovor je socijaldemokratski, to je reforma naše stranke, mi želimo da budemo moderna stranka levice koja će znati da da odgovore i u uslovima ekononmske krize u kojoj se nalaze sve zemlje na svetu.
Za to vam treba i rukovodstvo.
Na samom kongresu se biraju predsednik stranke, statutarna i nadzorna komisija. To je završeno, nakon tog ja zakazujem sednicu Glavanog odbora na kojoj će biti predstavljeni ostali kandidati. Treba dobro da promislimo koga bi još trebalo uključiti u rukovodstvo; promena ne može doći sama od sebe, nije u ljudskoj prirodi da je za promene, mnogi se opiru, ukoliko se one odnose na druge. U tom smislu je važno da imamo rukoodstvo koje će moći da odgovori na izazove vremena koji su pred nama, nije Srbija 2015. ista kao pre deset godina.
I kada će to biti?
Kada prođu praznici, krajem meseca imaćemo te sastanke.
Šta vam je prošle godine bilo najteže privatno, a šta u javanom životu?
U privatanom životu to su neki lični problemi vezani za bolest u proodici moje supruge i smrtni slučaj što ostavlja duboke tragove na deci i ostalim članovima porodice.
U nekom političkom smislu ne postoji stvar koja bi me iznenadila, ja sam prošao sve od pokušaja kriminalizacije, pretnji, pa do skrivene kamere, tako da nema više faktora iznenađenja, ali nervira vas to da ste stalno u poziciji da se nekome pravdate i da se stalno nalazite na naslovnim stranama raznih novina, a da pri tome i oni koji pišu znaju da to nije tačno. To se radi zbog tiraža i raznih drugih stvari, ide na živce, ali šta da radim? Možda je bolje da se ne nervirm, ali teško je to uraditi. Znate to je kao kada odete doktoru, a on vam kaže da je rešenje svih problem da se ne nervirate, pa je bolje da ne idete.
*I političari sami učestvuju u kreiranju takvih vesti.
Ne da učestvuju u kreiranju, učestvuju u tom mehanizmu, tom sistemu i veoma često su oni izvori, ne shvatajući da će i sami biti žrtve. Da ne bude zabune, ne želim da osporavam pravo bilo koga da piše kritčki, ovde je reč o načinu na koji se piše, o neistinama koje se plasiraju i o besmislenosti da nakon toga vi nekoga tužite.
Ceo intervju sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem možete da pročitate u novom broju nedeljnika Novi magazin.
Srbima niko neveruje ništa i svako pametan ih se kloni.Lično ne bi imala nikave poslove sa Srbima,a nevoli ih ni u komšiluku iako sam rođena beograđanka koju je bog pogledap da na vreme pobegnem iz tog brloga gde se nezna ni ko pije ni ko plaća.