Ko je i kako pljačkao Galeniku (UGOVORI)

Često jedna afera zatrpa drugu ili odloži njeno rasvetljavanje. Iako ministri SNS-a prozivaju tužilaštvo da reaguje u slučaju rasipništva u Srbijagasu, koji vode socijalisti, još nije rasvetljeno ni najočiglednije arčenje javnih resursa u slučaju Galenika, farmaceutskom gigantu koji je pod menadžmentom kadrova Ivice Dačića potonuo toliko da se čuje “Očerupali je k’o socijalisti Galeniku”.

Primer Galenike toliko je ilustrativan za priču o odlivanju novca pod političkim nadzorom da može poslužiti za obuku antikorupcijskih tela. Tim pre što je istraga započeta pre dve godine, predmet bio spreman letos, ali je početkom godine iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala prebačen u Radnu grupu Uprave kriminalističke policije na doradu.

U vreme najvećih pljački u ovom javnom preduzeću Dačić je bio ministar policije, a danas je i prvi policajac i premijer Srbije. S takvom političkom zaleđinom kadar SPS-a i bivši direktor Galenike Nenad Ognjenović mogao je mirno da pustoši račune kompanije, što za račun političkih patrona, što za svoje potrebe.

Dokazi o zloupotrebama napisani su na 85 strana, ali se čeka politička odluka jer slučaj gađa u sam vrh Socijalističke partije Srbije. Izvori Novog magazina smatraju da je u pitanju strateško odlaganje, jer bi Galenika mogla da uzdrma Vladu i čak dovede do vanrednih izbora.

Upućeni izvori Novog magazina uveravaju da je potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije Aleksandar Vučić rešen da ide do kraja, ali želi da dokazi budu “zacementirani za neoborivu optužnicu”.

Na pitanja istražnih organa odgovarali su i bivši direktor Nenad Ognjenović i predsednik Upravnog odbora Dejan Backović. Objašnjenja koja su inspektori dobili bila su štura.

Nenad Ognjenović   

Prema procedurama u Galenici svaki račun ili nabavka veći od tri miliona dinara moraju da imaju saglasnost UO, te je prst istražnih organa uperen i prema Backoviću, koji je i direktor SPS-a. Direktor Sektora nabavke i član UO Galenike je Danilo Vukićević, takođe član SPS-a.

Kada je 28. maja Ognjenović smenjen, na njegovo mesto je postavljen Živomir Novaković, direktor Sartida u vreme kada je prodat, a prema našim saznanjima u celu priču umešan je i socijalista Dušan Matković, takođe nekadašnji direktor smederevske železare.

Izvori Novog magazina tvrde da su inspektori detaljno ispitali poslovanje Galenike, kreditna zaduživanja, za koga je sve jemčila kod banaka i tako sama postajala dužnik, ugovore s dobavljačima, kome je roba plaćana avansno a da nikad nije preuzimana, utvrđivali su posredničke provizije.

UNIŠTI, PA PRODAJ

Zbog neodržive finansijske situacije u Galenici čelnici vladajuće koalicije planiraju da za ovu kompaniju pronađu strateškog partnera, ali sa ovakvim bilansom srpski farmaceutski gigant može da bude dat u bescenje. Sindikati su se usprotivili planu Vlade jer smatraju da je bolje rešenje dokapitalizacija i stabilizacija poslovanja, čime bi se uvećala vrednost kompanije za eventualnog strateškog partnera.

Pitanje je, međutim, kako je kompanija koja je do pre nekoliko godina bila na spisku sto sa najvećim dobitkom u Srbiji, dovedena u nezavidnu situaciju, pa samo za pokriće tekuće likvidnosti 2013. valja obezbediti 50 miliona evra.

U momentu kada je Ognjenović preuzeo dužnost generalnog direktora Galenika je na računu imala 32 miliona evra. Zaposlio je više od 800 ljudi, uglavnom bez konkursa, te danas u Galenici ima više od 1000 ljudi viška. Fond zarada je sa tri milijarde dinara 2009, bez povećanja plata, već 2010. porastao na 3,9 milijardi dinara.

Sunovrat Galenike lako se prati po finansijskim izveštajima: 2009. neto dobitak je iznosio 674,3 miliona dinara, a sledeće neto gubitak – 1,4 milijarde dinara. Zbog lošeg poslovanja Ognjenović je 2011. smenjen, ali trend se nastavlja, neto gubitak dostiže 13,9 milijardi dinara. Najavljujući međunarodni tender za prodaju, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić pomenuo je gubitak od 170 miliona evra.

Interesantan je detalj da je Dane Škorić, koji je od aprila 2012. pomoćnik direktora Galenike, a bio je u konkurentskom Velefarmu i član je UO Velefarma, tražio da se pre preporuke Vlade kanadskom Valiantu preda cela tenderska dokumentacija mesec dana pre raspisivanja tendera. Izvori NM tvrde da je potpisao ugovor o čuvanju poslovne tajne kako bi Valiant pristupio dokumentaciji, ali se sindikat usprotivio ovim planovima. Javni poziv raspisan je 14. januara ove godine.

VELEFARM I HABITFARM

Galenika ima spisak verifikovanih dobavljača sirovina zbog sigurnosti u kvalitet materija i supstanci koje se nabavljaju, a Ognjenović uvodi novog dobavljača – Velefarm. Pitanje je zašto je Galenika uopšte uzimala posrednika uz proviziju od 4,5 odsto, pošto je decenijama pre toga sama nabavljala sirovine?

Od dolaska Ognjenovića na čelo firme najveći deo prodaje lekova obavlja se preko Velefarma. Tako je u decembru 2008. Velefarmu isporučeno lekova u vrednosti 1,1 milijarda dinara sa rokom plaćanja od 270 dana, a već sledećeg dana od zaključenja ugovora lekovi su poskupeli za 11 odsto. Iako Velefarm nije ispunjavao obaveze, i dalje mu je roba isporučivana, bez čvrstih sredstava obezbeđenja plaćanja, tako da je krajem 2012. Galenici dugovao više od 70 miliona evra. Sem toga, Galenika je 2010. preko Velefarma potpisala ugovor o uvozu lekova i isplatila proviziju Velefarmu od 500.000 evra iako ima poseban Sektor za te poslove u okviru firme.

Prvi posao koji je Ognjenović kao direktor Galenike sklopio bio je ugovor zaključen između Galenike kao korisnika, Velefarma kao uvoznika i Farmatrejda iz Švajcarske kao prodavca sirovina. Vrednost posla bila je oko pet miliona evra. (DOKUMENT)

Vlasnik Farmatrejda je Habitfarm, firma biznismena Radoslava Laleta Sekulića, jednog od finansijera SPS-a i čoveka koji je bio među prvim uhapšenim u aferi Agrobanka. Upravo su tokom istrage o Agrobanci inspektori došli do informacija o sumnjivim poslovima Habitfarma Radoslava Sekulića i Galenike.

Velefarm je za realizaciju ovog posla uzeo kredit od pet miliona evra kod AIK banke. Istovremeno, Galenika u AIK banku deponuje pet miliona evra i istog dana zaključuje ugovor o pristupanju dugu (neka vrsta garancije) za kredit koji je ova banka odobrila Velefarmu.

Galenika je sredstva oročila kod AIK banke do juna 2009, do kada je Velefarm trebalo da uveze sirovine. U martu 2009. Velefarm otkazuje ugovor o uvozu, a Galenika (koja je bila odgovorna za vraćanje tog kredita sa svim troškovima i kamatama) ne raskida ugovor o pristupanju dugu. Zbog toga je septembra 2009. AIK banka iz deponovanih sredstava Galenike naplatila kredit odobren Velefarmu.

Novac koji je Velefarm, po ugovoru sa Galenikom, avansno uplatio Farmatrejdu iz Švajcarske krajem godine iskorišćen je na ime avansa Farmatrejd za uvoz druge sirovine za proizvodnju lekova, ali za potrebe – Habitfarma. Tako je Galenika svojim novcem kupila sirovine za Habitfarm.

Kako bi “naplatila” dugovanja Galenika je oktobra 2010. zaključila ugovor o podzakupu sa Velefarmom, čiji je predmet zakup proizvodnog pogona u Ivanjici koji je u vlasništvu Habitfarma. Vrednost i ovog ugovora je pet miliona evra, a s njim je Galenika još dublje potonula.

LICENCE ZA LEKOVE

U predmet ugovora o zakupu prostora ulazi i cena licenci (prenos dozvola registracije leka) za 20 lekova, od kojih je Galenika imala 12 u svom proizvodnom asortimanu.

“Na listi je i lek cilazapril koji Galenika proizvodi po licencnom ugovoru sa švajcarskom kompanijom Roš pod zaštićenim imenom prilazid. Problem je u tome što Ugovor sa Rošom zabranjuje da se ovaj lek registruje, proizvodi i stavlja u promet u saradnji sa drugom kompanijom”, kaže izvor Novog magazina. (DOKUMENT)

Sve ovo potkrepljeno je dokumentima u koje je Novi magazin imao uvid i prema kojima sektor pravnih i opštih poslova detaljno analizira posledice u slučaju raskida ugovora sa Rošom.

Uprkos svemu, Galenika je taj lek proizvodila u pogonu u Ivanjici i proizvela 960.000 kutija. Prema internom dopisu od 6. maja 2011. o proizvodnji i stanju zaliha u fabrici lekova u Ivanjici u koji je NM imao uvid, bliži se istek roka upotrebe leka, a sve je još u skladištu jer Galenika ne sme da ga prodaje da ne bi prekršila ugovor sa Rošom, kaže izvor Novog magazina. (DOKUMENT)

Ugovor je predviđao i prenos oko 60 dozvola za citostatike. Za neke od njih Galenika je morala da plati taksu za obnovu dozvola koje su isticale u kratkom periodu.

“Da bi došlo do proizvodnje u tom pogonu trebalo je da se ulože neka sredstva. Kad su stručne službe uradile Bilans uspeha plana prodaje ovih lekova za 2011. videlo se da je ovaj posao na domaćem i stranom tržištu zabeležio gubitak od 38 odsto”, navodi naš sagovornik.

Prema Bilansu uspeha ukupna vrednost domaće prodaje i izvoza bila je 242,8 miliona dinara. Međutim, ukupni troškovi proizvodnje (sirovine, zarade, amortizacija, zakupnina, ostali troškovi) iznosili su 336.4 miliona dinara. Ova računica najjasnije pokazuje koliko je poslovanje sa Habitom i Velefarmom za Galeniku bilo dobar posao. (DOKUMENT)

NARKO TESTOVI

Testovi za brzo otkrivanje droge, njih 50.000, u vrednosti od 435.000 evra kupljeni su 1. februara 2011. Na tenderu je trebalo da ih kupi MUP, ali tender nikada nije realizovan jer testovi nisu imali sertifikat o neškodljivosti materijala koji ulaze u sastav svih delova testa. (DOKUMENT)

“Iako nijedan komad rapigal testova nije prodat, dobavljač se naplatio. Tada je direktor marketinga u Galenici bila dr Snežana Stevanović i ona je bila glavna u tom poslu, ali je radila po nalogu Dejana Backovića. Ona je danas direktorka Doma zdravlja Vračar”, kaže izvor NM.

Novi magazin imao je uvid u ugovor Galenike i snabdevača Logyfarm limited.

POSREDNICI I OSTALI

Dobar primer ubacivanja posrednika predstavlja ugovor Galenike sa preduzećem VAMA o saradnji sa kubanskim institutima i farmaceutskim kompanijama u kojima se posredniku garantuju velike provizije.

Prema ugovoru u koji je NM imao uvid “za ugovore koje će Principal (Galenika) potpisati u formi uslužne prerade od ukupnog obima posla koji će platiti kubanska strana Partneru (VAMA) će pripasti 3 odsto provizije. (DOKUMENT)

Prema Aneksu br. 1 Galenika kompaniji VAMA treba da isplati nadoknadu od 10.000 evra po svakom preparatu koji je predmet ugovora sa kubanskom stranom. U Aneksu br. 2 se navodi da će Galenika kompaniji VAMA plaćati po principu Royality (nadoknada) i to pet odsto bez PDV-a od realizovane prodaje proizvoda po veleprodajnim cenama.

Ognjenović je 2010. ugovorio prenos dozvole za puštanje leka u promet i snabdevanje klopidigrela i glimepirida sa firmom Jaka Jovice Stefanovića Ninija. Prema našim saznanjima kupljene su desetogodišnje ukupne potrebe klopidigrela, iako se i tada se znalo da ih je nemoguće prodati. Oko 200.000 kutija je na lageru, to je vrednost od oko 200 miliona dinara, a u februaru je tom leku istekao rok trajanja.

Ognjenović je insistirao da se prenese dozvola sa firme Jovice Stefanovića Ninija za glimepirid (aglimex), iako se znalo da se ona neće moći obnoviti jer dokumentacija nije bila validna. (DOKUMENT)

Galenika je tako prodavala lek samo devet meseci pošto nije mogla da obnovi dokumentaciju za puštanje u promet. Prema zaključku Agencije za lekove i medicinska sredstva, zahtev Galenike za obnovu dozvole odbijen je zbog nedostatka GMP sertifikata za aktivnu supstancu.

Početkom marta 2011. Galenika ulazi u blokadu, najpre kratkotrajnu, a od 26. maja 2011. u blokadi je 90 dana. Ipak, između dve blokade menadžment firme i dalje daje sponzorstva.

Tada manastiru Mileševa za pripremu proslave jubileja 800 godina postojanja ove bogomolje Galenika poklanja skulpturu “Beli Anđeo”, čija je ukupna vrednost 15,8 miliona dinara. (UGOVOR)