“Reč je o zakonu koji je vladajuća koalicija donela bez javne rasprave, dogovora sa sindikatima, a ignorisane su i primedbe koje je tim povodom uputila Demokratska stranka. Dokaz da je Zakon o radu daleko od nečega čime bi se trebalo hvaliti je izveštaj Saveta Evrope u kome stoji da je samo jedna trećina odredaba ovog Zakona u skladu sa Evropskom društvenom poveljom”, naveo je Pajtić u izjavi za javnost.
Premijer Vučić i Vlada Srbije moraju da omoguće pravo na rad svim građanima Srbije, a izveštaj Saveta Evrope pokazuje u kojoj meri su premijer i Vlada svojim neznanjem naneli štetu zaposlenima, istakao je Pasjtić.
Медијски пројекат за рушење угледа власти …
Медијска кампања о наводном постојању цензуре, за коју се инсинуира да је спроводи Влада Србије, мање / више траје већ више од годину дана.Поједини медији кроз.тобожњу критику појединих медија, и др. Тобоже поверљивих извора, показују сјај своје новинарске мајсторије у чистом новинарском лицемерју. Ту своју “способност” као замку, папагајски су набиблали користећи фразе и методе унапред осмишњени и подржане, од ткз интелектуалне елите, из сенке креатора унутрашње и спољне политике, снаге новца и моћи … Напади и критике иду на рачун оних који не мисле као они , у стилу, ако је нешто урађено или речено зашто су то рекли или урадили и обрнуто. Србија, њена влада подржава независно и одважно новинарство, као и слободу говора широм Европе и ван ње, и та слобода изражавања је основни принцип демократије … Управо зато, запрепашћује чињеница да Маја Коцијанчић у име ЕУ, гласно подржана од “душебрижника” покушава да ућутка, и забрани чак и да одговора на питање новинара српске премијер што је у Србији и њеном европски опредељена народу изазвало огромно незадовољсво и гнев …
Да будем прецизнији: Охрабрени подршком политичких и пара-медијских организација НДНВ, НУНС, медији као што су Данас, Блиц, Време, НИН, Пешчаник, и друга многа више- мање позната гласила оптужују, инсинуирају или раде на популаризацији теме о наводном постојању цензуре власти рушећи њен углед са јасно препознатљивим циљем. Да се ради о заколисним радњама са јасно дефинисаним цињах а то је дисциплиновати српски власт, боље рећи народ, потврђују контрадикторности баш оних који су ту заврзламу и смислили. Читава једна група медијума тврди да цензуре има, али не у њиховим медијима већ у групи ових других, док друга група негира постојање било какве цензуре … Лагано, на перфидан начин у кампању заговорника постојања цензуре активно се укључују и удружења као што су цинс, БИРН , делови ОЕБС, ШЕР фондација, разне “владине” и невладине организације предвођене Кућом људских права, једнократно-пропагандни сајтови и квази-портали ниске посећености са наменом да измишљају и шире афере против Владе, као и мноштво приватних блогова … Закључак је јасан, медији договорите се, неко мора да је управу, ау праву је народ, НАРОД ХОЋЕ ДА БУДЕ СВОЈ НА СВОМЕ, ДА ГА ВОДЕ ОНИ КОЈЕ СУ УПРАВО ОНИ ИЗАБРАЛИ, ИДУЋИ ПУТЕМ КОЈИМ ОНИ ЖЕЛЕ … И НЕ ЗАБОРАВИТЕ, НАРОД ЈЕ УВЕК У ПРАВУ … ОВОГ ПУТА СРБИЈА ЗНА СВОЈ ЕУ ПУТ … !!!