“Srbija je na putu u EU i u to spada i postepena primena zajedničke spoljne i bezbednosne politike”, rekao je nemački zvaničnik na konferenciji “Beogradski dijalozi”.
EU od Beograda, prema njegovim rečima, s pravom očekuje postepenu primenu zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i privrženost vrednostima Unije, u šta, kako je dodao, spada poštovanje međunarodnog prava, primena dogovora, kao i poštovanje teritorijalnog integriteta zemalja.
Erler je uveren da “tu nema prostora za neutralnu poziciju, već samo za jasno opredeljenje”:
“Ukoliko bi se Srbija odlučila protiv tih zajedničkih vrednosti, ona bi svakako doprinela jačanju onih političkih snaga u Evropi koje žele da uspore dinamiku evropske integracije”, rekao je Erler.
Erler je kazao da se sa velikom pažnjom prati razvoj u Srbiji, dodajući da ona ne samo da ima status kandidata, već je zvanično i počela pristupne pregovore januara prošle godine.
On je izrazio nadu da će uskoro uslediti otvaranje prvih poglavlja u pristupnim pregovorima.
Ukazujući da Srbija, uz to, predsedava ove godine OEBS-u, Erler je rekao da su poznate istorijske i kulturne veze koje Beogradea ima sa Moskvom.
On je poručio da niko te veze ne kritikuje, niti dovodi u pitanje, već ih smatra šansom kada je reč o uspostavljanju poverenja u radu OEBS.
Govoreći o Srbiji, Erler je kazao da je unutrašnjopolitička agenda impresivna i da iza reformskih koraka u mnogim oblastima stoji puno posla, angažovanja, i hrabrost za nepopularna rešenja.
“To su sve reforme koje je Srbija trebalo odavno da uradi, i koje su potrebne Srbiji da bude moderna i konkurentna država, a ne samo za članstvo u EU”, objasnio je on dodajući da bi želeo da vidi veće uključenje opozicije u reformske procese.
Erler je ukazao da je potrebno dalje raditi u oblasti vladavine prava, dosledno nastaviti regionalni program pomirenja i približavanja, izražavajući zadovoljstvo što je Srbija poboljšala odnose sa svim svojim susedima.
Kada je reč o odnosu sa Prištinom, on je naglasio da je svaka dobra vest u dijalogu Beograda i Prištine važna, te ocenio da je premijer Vučić iz Brisela doneo jednu pozitivnu vest iz oblasti pravosuđa
“Te vesti su bitne, posebno kada je reč o Poglavlju 35, koje predstavlja otvaranje vrata svih oblasti pristupnih pregovora. Dijalog je i za Evropu od velikog političkog značaja”, naglasio je Erler dodajući da u EU postoji konsenzus u vezi širenja na zapadni Balkan.
Nemačka vlada je, kako je podvukao, privržena procesu širenja EU, za evropsku perspektivu ovog regiona.
Nemačka protiv isporuke naoružanja
Poslanik Bundestaga i sprecijalni predstavnik Vlade Nemačke za predsedavanje OEBS-u 2016.godine Gernot Erler istakao je danas da je Belrin za političko rešenje ukrajinske krize i jasno protiv isporuke naoružanja Ukrajini.
On je, govoreći na konferenciji “Beogradski dijalozi”, rekao da se Srbija, zapadni Balkan, ali i celokupna Evropa nalaze pred velikim izazovima, kao što su hitno potrebne socijalno-ekonomske reforme, regionalno pomirenje i saradnja, kao i uspostavljanje mira i poštovanje međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta u vezi Ukrajine, su samo par od njih.
Nemačka, u vezi Ukrajine, prema njegovim rečima, ima jasnu poziciju, i Berlin je za političko-diplomatsko rešenje i isključuje definitivno vojno rešenje.
Takođe, kako je ukazao Berlin je protiv namere isporuke naoružanja Ukrajini, i ne želi da dozvoli da na kraju na evropskom tlu dođe do krvavog sukoba.
On je ukazao da smo poslednjih dana svedoci velikog pregovaračkog maratona u vezi ukrajinskog konflikta, za koji su potrebni deeskalacija i primena u delo sporazum iz Minska.
Prema njegovim rečima, postoji velika opasnost od širenja sukoba, kao i da vojno napredovatnje separatista, koji osvajaju teritoriju, predstavlja pretnju po energetsku sigurnost Ukrajine i dovodi u pitanje teritorijalni integritet zemlje.
Erler je ocenio da je veoma bitno što je EU uspela da postigne koncezus u svojim odlukama, koje su usaglašene sa Vašingtonom, dodajući da je to najveći potencijal koji ima Brisel.
To, međutim, nije lako zbog različitih interesa i pogođenosti zemalja EU, ali i različitih bilateralnih odnosa sa Rusijom, navodeći da Mađarska, Bugarska i Grčka imaju tradicionalne odnose sa Moskvom.
S tim u vezi je ocenio da nema sumnje da će Moskva biti u iskušenju da unese razdor u jedinstvo EU, a to se neće ograničti samo na Uniju, već i na kandidate.
Mirovni poredak u Evropi je teško narušen, objasnio je Erler dodajući da je poverenje izgubljeno.