Ne želim uopšte da zamišljam svoje čitaoce kako vode ljubav!

U Londonu, Vukša Veličković je razgovarao sa autorkom koja kaže da je ovih dana u jako velikoj gužvi zbog medijske promocije knjige a da joj je lično najvažnija destinacija naravno Sijetl, grad u kojem sam smestila priču. “Prilično sam nervozna zbog posete ali i uzbuđena, nadam se da će biti zabavno”.

Priču ste smestili u grad u kojem nikad niste bili, što možda i nije netipično za pisce. Jednom prilikom ste izjavili kako ste najveći deo istraživanja obavljali preko Google Maps?

Tako je, Google street views, preciznije. Moraću da osvežim pamćenje pre odlaska na put!

Prošle nedelje u Londonu ste promovisali CD ‘Fifty Shades of Grey Classical Album’ na kojem se nalazi muzika prisutna u romanu. Da li je bila vaša ideja da knjigu prati muzičko izdanje?

Ne, to je bila ideja izdavačke kuće EMI. Pomislila sam, to zapravo i nije loš potez, zašto da ne. Meni je najinteresantnija činjenica približavanje ovakve muzike ljudima koji je ne bi inače slušali. U ovom trenutku, nekoliko kompozicija sa CD-a nalaze se na vrhu top liste klasične muzike u Velikoj Britaniji. Jedna od mnogih bizarnih konsekvenci ove trilogije.

Možete li da zamislite vaše čitaoce kako vode ljubav uz muziku iz romana?

Ne želim uopšte da zamišljam svoje čitaoce kako vode ljubav, hvala lepo!

Da li ste bili iznenađeni reakcijama na vaše knjige?

O bože, da.

Sa takvim otvorenim i detaljnim opisima seksa, sigurno ste očekivali da će mnogi biti u najmanju ruku provocirani.

Ne! Zapravo, veoma naivno, nije mi padalo napamet da bi reakcije mogle biti tako snažne. Nikada nisam pomišljala da bi ljudi uopšte čitali tu knjigu. Zašto bih mislila da bi neko čitao moju knjigu? Iskreno, zapanjena sam i šokirana reakcijama. Sve se dogodilo tako brzo. Neverovatno, apsolutno neverovatno.

Mnogi pisci govore o svom nevidljivom čitaocu koji prati njihov tekst dok se ispisuje. Ko je bio vaš imaginarni čitalac dok ste pisali ovu priču? Koga ste imali na umu?

Ja sam ovo pisala za sebe. Piši za sebe, to bih savetovala svakome, nemoj da zamišljaš šta će neko drugi da kaže ili pomisli, zato što to ne možeš da znaš, ne možeš posedovati ničiju reakciju na svoje delo i zato piši za sebe. Ja sam ovu trilogiju pisala za sebe, više nego za ikoga drugog. I silno sam se zabavljala.

Jednom prilikom ste izjavili kako Pedeset nijansi oslikava vašu “krizu srednjih godina” i da ste u priču uneli sve vaše lične fantazije. Šta vas je “vuklo” dok ste pisali ovu trilogiju?

Fantastičan je osećaj naći se u tom izlolovanom prostoru pisanja, potonuti u nečiji tuđi svet i jednostavno pobeći. Odlazila bih na posao svaki dan, ali bih po povratku kući smesta počinjala s pisanjem. Kada sam počela da pišem ovu priču, bila sam jako nezadovoljna svojim tadašnjim poslom i nakon što sam pročitala Twillight [serijal koji je poslužio kao izvorna inspiracija] i pogledala film, pomislila sam kako je to fantastična priča, jako dobro ispričana, vrlo erotična, strastvena ljubavna priča, i to je bila neka vrsta okidača. Znate, ja jako volim strastvene ljubavne priče, tačka. Zato sam i odlučila da napišem svoju. Onda sam to i uradila. Napisala sam roman. A zatim još jedan. Potom sam otkrila “fan fiction” [pseudo-književni žanr u kojem čitaoci pišu alternativne verzije svojih omiljenih romana] i odlučila da se isprobam u tome. Napisala sam jednu priču od 70,000 reči u tri nedelje i za to vreme sam došla na ideju koja će se na kraju razviti u Pedeset nijansi. Kada sam ušla u “zonu pisanja” osećala sam se fantastično, poglavlja sam pisala jedno za drugim i postavlja ih na Internet i reakcije čitalaca su bile takoreći istovremene, bilo je jako, jako zabavno.

Pisali ste erotski roman sa suprugom pokraj sebe?

Nisam planirala da napišem erotski roman. Došla sam na tu ideju nakon što sam pročitala nekoliko BDSM priča [bdsm – bondage, discipline, sadism, masochism]. Zapravo prilično mnogo priča, ne mogu sada da se setim naslova, znate, odgajila sam dvoje dece pa mi je mozak malo zarđao… U svakom slučaju, želela sam da istražim šta bi se dogodilo ako biste upoznali nekoga koga okupiraju takve stvari, a vas ne. To je bio početni temelj ove knjige. Ne mislim da je ovo BDSM knjiga, nikada nisam razmišljala o njoj na takav način, to je samo pozadina jedne ljubavne priče.

Zašto BDSM?

Zato što je seksi. Veoma je seksi. Seksi je čitati o takvim stvarima i upražnjavati ih. Veoma je uzbudljivo.

Neki od kritičara vaših knjiga tvrde da ste idealizovali mušku dominaciju. Jedna čitateljka na Internetu prokomentarisala je kako su “nasilni muškarci glamurizovani i nezdrave ljubavne veze romantizovane u lepom pakovanju, ponuđene ženskoj publici s porukom da ‘ako je zgodan i bogat, svako njegovo ponašanje je prihvatljivo’.” Kako gledate na ovaj kontroverzni aspekt vaših knjiga?

Rekla bih da nisu pročitali sve knjige. Tu postoji jedna jako suptilna linija priče koju treba pratiti. U svetu ne postoji nekakva ogromna zajednica ljudi koji imaju konsezualni “kinky” seks, i mislim da osoba koju ste spomenuli demonizuje ljude koje uživaju u takvim stvarima, demonizuje žene koje su dominantne ili submisivne, ili i jedno i drugo, i jako dobro se zabavljaju, hvala lepo.

Neverovatno je osuđujuće izjaviti nešto tako i smatrati da žene ne umeju da razlikuju fantaziju od stvarnosti. Šta ona misli ko je ona? Po mom mišljenju, takav stav je za podsmeh. Reč je o fantaziji. Ako ljudi žele da upražnjavaju takve aktivnosti, ako žene to žele, onda je to u potpunosti njihova odluka. Ali hej, nije to za svakoga. Za početak, nije za Anu, glavnu junjakinju romana. Da si se potrudila da pročitaš proklete knjige devojko, otkrila bi da je ona neuporedivo snažnija od njega koji je slomljen, oštećen i slab. Od takvih komentara okreće mi se želudac.

Interesantno je da su vaše knjige podelile i feminističku kritiku: jedan broj feministkinja negativno ih je ocenio u kontekstu tretiranja žena, dok su ih ostale hvalile zbog otvaranja novog prostora za žene da govore i raspravljaju o seksu.

Mislim da apsolutno otvara novi prostor za žene da govore o seksu i da ga istražuju. Sveukupne reakcije čitalaca su bile toliko pozitivne, u pravcu oslobađanja, a bilo je i poruka u stilu “moj muž vam se takođe zahvaljuje”. Mislim da su se knjige jako dobro prodale zato što su žene od usta do usta jednoj drugoj preporučivale da ih pročitaju, mnoge žene su oformile klubove čitalaca oko trilogije. Dobila sam pismo od žene koja tvrdi da nije pročitala knjigu dvadeset osam godina ali je ove tri pročitala u tri nedelje ne ispuštajući ih iz ruke.

Zašto ste pisali pod pseudonimom?

Mislila sam u svojoj naivnosti, da ću nastaviti sa starim poslom u televizijskoj industriji i želela sam da to držim po strani od svog pisanja. Imala sam ideje za još erotskih romana, ali imam i dvoje dece… nisam želela da se dovode u vezu s mojim knjigama zato što bi to bilo neprikladno. Međutim, da sam znala da će sve ovako na kraju ispasti, verovatno bih koristila svoje pravo ime.

Šta se događa s vašim matičnim poslom sada? Da li ste sada i zvanično postali spisateljica i svetska zvezda?

U ovom trenutku jedini posao mi je da odgovaram na intervjue! Ne zanima me slava. Imala sam dovoljno sreće da radim u oblasti TV industrije gde mogu da dođem i odem kad poželim, tako da sam u januaru ove godine rešila da napustim svoj posao privremeno na šest meseci i da vidim šta će se dogoditi. Tako sam mislila, međutim, u trenutku dok razgovaramo sada, šest meseci kasnije, knjige su objavljene na ukupno 46 jezika, otkupljena su filmska prava zajedno s ugovorima o distribuciji pratećih proizvoda, tako da zaista nisam imala vremena ničim drugim da se bavim za sve ovo vreme.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

Za početak, neću imati nimalo slobodnog vremena do početka sledeće godine. Volela bih da bacim pogled na svoj prvobitni nikad objavljeni roman i da pokušam da ga ponovo napišem zato što mi se čini da u njemu ima dobrih ideja. Imam gomilu ideja za još knjiga, ali teško je pronaći vremena. U svakom slučaju biće to još jedan erotski roman. Verovatno ne sa toliko bdsm-a, to sam odradila. Ali svakako još jedna strastvena ljubavna priča.